“Рат” између Русије и Турске око тога ко ће да буде главни играч на Блиском истоку управо је ескалирао – два ривала играју ову игру већ вековима, али се ситуација заоштрила ове недеље, након што је Русија послала своје борбене авионе у Либију, пише “АлтерНет”.
Ни пандемија корона вируса није успела да заустави сукоб Русије и Турске, који је сада ескалирао на више фронтова – и у Либији и у Сирији.
“АлтенНет” указује да Руси имају дуго памћење. Они се сећају кад се империјална Русија борила са Отоманским царством у крвавом Кримском рату. Отоманске снаге потукле су хришћанску царску војску на овом полуострву, кад је више бораца пало због епидемије колере него на фронту.
Кримски рат
Турска је победила, међутим данас је Крим поново у рукама Русије. Али, у рату из 19. века настали су руско-турски антагонизми и њихови империјални снови из 21. века. И Русија и Турска желе да искористе дисфункционалност и смањење Европске уније, те америчку и кинеску фокусираност на консолидовање моћи. А пандемија је отворила врата за обе амбциозне нације да се чврсто утврде и изнесу своје нове претензије.
Иако Сирија и Либија делују као “утешне награде”, догађаји у Дамаску и Триполију су веома важни. Становници Сирије су много пропатили због режима председника Башара ал Асада, те поново 2011, кад је сиријска верзија Арапског пролећа брзо угашена. Слике разарања из Раке и Алепа подсећају на послератни Берлин.
Русија је вршила ваздушне напада у којима су погађане болнице, школе и инфраструктура, подржавајући Башаров режим који жели да доведе побуњенике до потпуне капитулације, пише “АлтерНет”.
Једина нада за нормалност и мир лежала је на североистоку Сирије, у предоминантном курдском региону, где су до 2019. америчке снаге имале минимално присуство а максимални ефекат. Америчка присутност гарантовала је безбедност најжешћим борцима против исламиста – Курдима.
Међутим, након телефонског разговора између америчких и турских власти, Америка се повукла из Сирије и отворила пут турској инвазији. Цена је плаћена сиријским животима, регионалном стабилношћу, америчким кредибилитетом, поверењем савезника и поремећеним регионом без проспекта за дуготрајнији мир.
Русија и Турска настављају своје насилне геополитичке игре у Сирији. Борећи се за већи утицај у Медитерану и нафту зашли су и у северну Африку. Либија је сада нова сцена за њих, где руски борбени авиони указују да се ситуација креће ка југу за московског савезника, опозиционог лидера и генерала Калифу Хафтара.
Две велике борбене снаге понашају се као турски и руски представници. Једна је Либијска влада националног јединства, коју подржавају Уједињене нације и Турска и која се бори за голи живот, како наводи “АлтерНет”. Другу чине Хафтарове групе побуњеника повезане с Русијом, са базом у Бенгазију. Хафтар тражи међународно признање а према последњим информацијама све је ближи либијској престоници Триполи, где је ситуација узаврела.
Безакоње и насиље у Либији створило је идеално место за шверц дроге и миграната, оружја, крађу нафте и терор над обичним грађанима. У међувремену, и Русија и Турска јачају своје стране у Либији.
Док руски председник Владимир Путин жуди за данима Совјетског савеза, његов турски колега Реџеп Тајип Ердоган сања о изгубљеној слави Отоманског царства. Оба лидера суочена су са политичким изазовима на домаћем терену, док траје здравствена криза. У таквим тешким временима нема бољег скретања пажње од рата против традиционалног непријатеља. А Турска и Русија само се загревају, закључује “АлтерНет”.
Извор: Блиц.рс
