Жртвено јагње: Од антике, јагње је животиња која се најчешће приноси на жртву. У Књизи постања то је прва животиња коју Авељ приноси на жртву Богу и та жртва ће бити прихваћена, док ће Каинова (плодови земље коју је обрађивао) бити одбијена.
У Књизи изласка Јевреји добијају од Бога наређење да закољу “пречисто” јагње и његовом крвљу подшкропе довратнике, надвратник и праг куће, како би заштитили прворођено дете, док у Египту бесни куга. Тако је настао обичај жртвовања јагњета за Пасху. У митологији Хермес Криофтор (који носи овна) добар пастир, водич душе, посредник између божанства и душа.
У Библији се лик доброг пастира појављује у Псалмима:”Господ је пастир мој… На зеленој паши пасе ме….”Симбол Христа: Јагње се у хришћанској религији доживљава првенствено као симбол Христа, нарочито у значењу жртве. Јован Крститељ назива Христа јагањцем божјим који узима грехе света. Приказ Христа који носи јагње на раменима појављује се већ и катакомбама.
Јагњетина се често једе за свечани ускршњи ручак и та традиција несумљиво потиче од древних земљорадничких обреда, из времена кад се на почетку пролећа жртвовало јагњем симбол обнове, плодности и благостања. Мистично јагње Јана Ван Ајке, које стоји на олтару и чија крв се слива у пехар, подсећа на жртвовање Исуса Христа да би искупио људе.
Редовнице су некада осликавале мале медаљоне од нетопљеног воска који су се звали Агнус Деи (божје јагње) и који су представљали ускршње јагње како лежи на књизи Откривења са крстом и заставом васкрсења.
Зароњени у свету водицу, ти медаљони треба да обезбеде божанску заштиту онима који их богобојажљиво користе. Јагње се у тој улози налази и на многим приказима клањања пастира и Богородице са дететом.
Извор: опанак.рс