Вест да је докторка Виолета Ашанин (50) извшила самоубиство, потресла је Србију. Позната докторка била је власница клинике за естетску хирургију и један од најбољих пластичних хирурга у Србији
Како су досадашњи подаци истраге утврдили, докторка Виолета је због тешке депресије „дигла руку на себе“, јер је услед епидемије корона вируса, клиника чији је онда била власник, слабо пословала и да ју је то веома погодило.
У породично, стану пронашли су је муж и син, када су схватили да се Виолета у купатилу задржала поприлично дуго.
Досадашњом истрагом је утврђено да је позната докторка себи два пута зарила нож у груди. Многи су се питали, како је то могуће, иако је јако дегутантно у оваквој ситуацији. На то питање је одговорио криминолог Златко Николић.
– Хирург може то да уради, то није проблем, већ њено душевно стање. Мени делује као шизофрено самоубиство, али не могу то да тврдим јер немам податке. Полиција би осетила проблем да није било тако како је било. Син и муж нису такви да би се удружили против ње и није било назнака за то. Узрок у овом случају личи на шизофрено самоубиство.
По подели Емила Диркема у социјалној патологији постоји 4 категорије самоубиства, а овај догађај може да се сврста у фаталисичко самоубиство (верује се да га проузрокује претерано строга друштвена одредба која у основи ограничава слободу индивидуе. Такве жртве „верују да немају будућност погодну за живот“).
– Не диже се рука на себе тек тако јер постоји онај биолошки механизам да се бранимо кад нас нападну, а камоли да нападнемо сами себе. Тако успешна каријера и све друго је покрило неку празнину негде и зато ја сумњам на неки душевни проблем. Шизофренију спомињем јер од ове болести обољевају интелектуалци, а жена је показала перформансе високог интелектуалца. Сви ми имамо проблем у својим сферама живљења, нисмо увек задовољни собом – рекао је Николић.
Ало.рс је разговарао је и са психологом Александром Јанковић која је рекла да постоје особе које на вешт и специфичан начин могу да прикрију своје основно стање, макар оно било депресивно и да неко њихово осећање потиштеност, забринутост, неки лоши знакови расположења припишу другим темама и околностима.
– Оно што је у овој причи јако потресно је та чињеница колико ми не познајемо једни друге и колико имамо тешкоћу да идентификујемо проблем са којима смо јако блиски. Ако су постојали знаци, а вероватно јесу ти неки ситни сигнали. Жена је била тако организована, жена змај. Нажалост, они који спадају у категорију жене змајева, некако се мање верује да нешто лоше може десити или им се дешава. Људи по правилу кажу: „Ма ти си змај, то ћеш решити“. Ово је један ужасан и бруталан начин да се подсетимо тога колико мало случамо друге и не водимо рачуна. Будући да је имала потпуну породицу и велики круг пријатеља, мање је за очекивати да то не буде примећено. Будући да се ради о особи која је направила имиџ жене змаја, није хтела да буде предмет ничије бриге, да затражи помоћ и подршку јер постоје две категорије људи: они који имају проблеме и они који их решавају. Она је спадала у групу која сама решава проблеме и вероватно је сопственим снагама покушавала да реши нешто са чим није могла да се носи и самим тим испада је све решавала, али није успела да реши и онај наважнији, а то је питање сопственог живота – испричала је саговорница за наш портал.
У сваком случају, као и у овом, преиспитивање нечије одговорности и кривице је непримерено. Можемо да проведемо са неким 24 сата, а да не проценимо његове мисли и унутрашње патње, као да не може да се досегне до саме особе ако то она не жели.
Како је за Ало.рс рекла Јанковићева: „Наша реакција на то је неверица. То не значи да се нисмо потрудили.“ Често људи питају и интересују се, али не добијају одговор. Да би се неком помогло, особа мора да тражи помоћ на овај или онај начин. Ситуација у којој се и даље налази цела планета, није уопште помогла.
– Прошли смо кроз ову корону, што је довољно да буде један од окидача. Ми не знамо. Ја мислим да, што је мој утисак као клиничара, да постоји та посткоронална депресија. Једно стање већег броја људи, где и даље осећају неку врсту страха, напетости, угрожености. Многи о њих нису могли да раде и баве се уобичајеним активносима. Као да је неко извукао подлогу испод ногу, те су почеле разне елаборације и верујем да су многи прошли или пролазе кроз депресивни период. Оно од чега се људи највише боје јесте да цела ситуација може да се понови – закључила је психолог Александра Јанковић.
За сваког од нас, вест о смрти неке блиске особе није лако примити, нарочито ако се испостави да је у питању самоубиство. Ту се постављају додатна питања, како, зашто се то десило, али и са друге стране како нико није приметио да се нешто лоше дешава. Човек није предвиђен за одузимање живота. По неким малим сигналима може да се примети да се нешто догађа. Можда постоји претерана брига око будућности, особа се осећа угрожено или један од многих проблема са којима се особа носи, ма колико нама то деловало безазлено.
Психолог Александра Јанковић је објаснила да се то у психијатрији зове „развој црних мисли“, а има и пропратне феномене, поремћај сна, животних навика, повлачења, али све може да буде протумачено на више начина, посебно код жена.
– Поента јесте треба да поведемо рачуна о јаким, стаменим, енергичним особама, које делују најмање очигледно. Око целог случаја се потресао велики део јавности, али хајде да размишљамо о људима које не познајемо, који живе сличне животе и који су раме за плакање, које могу увек да реше проблем и мотивишу друге. Ако пођем од свог примера, у случају да имам проблем, трудим се да се то не види, али ако реферишем неком, одговор је углавном: „Ма ти си јака, ти ћеш то решити“. Тако да се на крају одустаје од тражења помоћи јер се водите идејом да ћете проблем решити. Нажалост, она није могла да реши – рекла је за крај Јанковићева.
Вест о глумцу и комичару Робину Вилијамсу потресла је планету, као и што је и вест о докторки Виолети потресла јавност у Србији и шире. Поента коју можемо да извучемо јесте да би требало да више комуницирамо, али нарочито онда када мислимо да није битно или безазлено. Није срамота тражити помоћ и питати за исту, што је и први корак који морамо да начинимо, као и да стално радимо на себи и упознамо сопствени ум. Отворите широм очи јер особа са озбиљним потешкоћама може бити поред вас.
Извор: Ало.рс
