Различите варијанте такође потврђују зашто један узрочник болести у одређеној регији у свету изазове таласе инфекције различите тежине
Нови талас инфекција у Кини, очигледно узрокован мутираним коронавирусом, није разлог за панику. Мутацијом би САРС ЦоВ-2, вирус који је свету унео страх у кости, ускоро могао постати обична прехлада, пише Дојче Веле.
Развој ефикасне вакцине или лекова против нове врсте коронавируса је управо због тога компликован, јер се вирус константно мења. За око пола године од избијања пандемије, научници су широм света регистрировли 100 различитих мутација САРС ЦоВ-2.
Овакве варијанте или промене су нормалне, јер се генетска структура вируса мења и појављују се нове подврсте. Такође се могу променити и својства вируса. Последице могу бити слабљење изворног вируса, али и то да он постане агресивнији.
Различите варијанте такође потврђују зашто један узрочник болести у одређеној регији у свету изазове таласе инфекције различите тежине, и зашто људи различито реагују на инфекцију.
Страх од другог таласа у Кини
Кина, земља из које је вирус потекао, је заправо одлучним ограничењима кретања успела ставити под контролу коронавирус САРС-ЦоВ-2. Последњих недеља су тестирани само људи који су се вратили из иностранства.
У новије време су у појединим кинеским провинцијама поново забележене нове инфекције, и овога пута је јасно да су настале у Кини.
Притом су први тестови показали да Кином кружи нова варијанта патогена. Вирус САРС-ЦоВ-2 који је пронађен у Пекингу мало се разликује од оног који је претходно погодио Кину, казао је епидемиолог кинеске здравствене службе, Зенг Гуанг за лист Global Times. Резултате би сада требало упоредити с анализама из других земаља како би се могла пратити линија порекла патогена.
Консеквентне мере заштите
Актуелни траг вируса одвео је здравствене службе дословно до даске на којој је филетиран увозни лосос, на пијаци Xинфади у Пекингу. Но, не зна се одакле потиче лосос с обзиром да Кина ту врсту рибе увози из Норвешке, Чилеа, Аустралије, Канаде и с Фарских Отока.
Но, да би вирус на човека прешао с лососа, врло је зачуђујуће. Досад је утврђено да је опасност преноса највећа када се ради о сисарима попут коња, оваца, зечева или мачака. Када је реч о рептилима, рибама или птицама ризик преноса је, према досадашњим студијама, врло мали.
Но, Xинфади пијаца је из превентивних разлога ипак затворена. Око 10.000 трговаца и запослених би требало што је брже могуће тестирати на САРС-ЦоВ-2 вирус.
Осим тога, блокирано је више стамбених блокова у јужном делу Пекинга и затворене су школе и вртићи. Планирано отварање школа у Пекингу је пролонгирано, спортска такмичења и групна путовања у друге провинције су отказани.
Како настају мутације?
Како би се умножили, вируси користе станице домаћина. Када вируси нападну домаћина, из језгра испуштају генетске информације у инфицирану станицу. На тај начин телесне станице репродукују милионе копија вируса. Но, код оваквих репродукција долази до грешака у копирању, а свака грешка такође промени и генетски код вируса – он мутира.
Где и како је нови коронавирус САРС-ЦоВ-2 први пут пренесен на човека до сада није разјашњено. Нуачници за сада полазе од тога да се вирус раширио у кинеском граду Вухану. Претпоставља се да је протеин којим се вирус везује за станице већ мутирао у животињи домаћину; можда у шишмишу или некој од врста љускаваца. У сваком случају је ова мутација омогућила преношење вируса на људске станице.
Људско тело је у принципу само у ситуацији да се обрани од оваквих вируса. Оно производи антитела која га штите од вируса и чине имуним од патогена који узрокују болести.
Но, ако патоген мутира, а антитела су програмирана на стару верзију узрочника болести, онда су антитела мање делотоворна.
Из истог разлога редовно добивамо прехладу. Јер, наша тела су већ створила антитела код претходне, али за нову мутацију патогена немамо нова антитела.
Јесу ли мутације опасне?
Много тога упућује да је нови талас инфекција у Кини повезан с мутираним вирусом, али овај пут се симптоми развијају спорије. Разлога за панику нема, јер мутација не чини вирус нужно опаснијим. Неке мутације могу чак знатно ослабити вирус.
кристијан Дростен из берлинске болнице Charité на мутацију гледа позитивно. Нови вирус се тако „још боље репродукоју у носу и боље преноси“, казао је вирусолог указујући на најновије студије. Мутацијом, која првенствено погађа назално подручје, вирус би се могао боље умножавати, „што води к томе да епидемија заиста временом ослаби“, казао је Дростен.
Вирус додуше може напасти и слузнице плућа, но то би узроковало да се човек осећа болесније, због чега остаје код куће и тако спречава даље ширење вируса.
Један вирус чак може мутацијама толико ослабити да на крају у потпуности нестане, што је био случај са патогеном САРС-ЦоВ 2003. године.
У новембру 2002. се прва епидемија САРС вируса из јужне Кине за само неколико тједана проширила на све континенте. Као прва пандемија у 21. веку изазвала је велики страх становништва. Иако је вирус изазивао тешки акутни респираторни синдром (САРС) од њега је за око пола године умрло само 774 људи.
Већ у лето 2003. је број новозаражених конитнуирано опадао. У мају 2004. је Светска здравствена организација објавила да је савладана пандемија САРС-а, пише Дојче Веле.
Извор: Espreso.rs / Jutarnji.hr
