Реч је о приморском месту Суторина, које је до 1948. било део БиХ па је партијском договором дато Црној Гори, а које би сада било у саставу Републике Српске.
Уколико наредни сазив Председништва БиХ и највиши државни представници Црне Горе не нађу задовољавајуће решење за коначно разграничење у регији Херцегновског залива, две државе могле би да се нађу пред великим спором, који би, због стратешког значаја, морала да решава међународна арбитража, пишу Независне новине.
Наиме, историчари тврде да је место Суторина, на излазу на отворено море у Црној Гори, више стотина година било суверени део БиХ све до 1948. године. Тадашњим незваничним договором партијских другова Ђуре Пуцара Старог (БиХ) и Блаже Јовановића (Црна Гора) Суторина је „размењена“ за област Ловишта на Сутјесци.
Због пословичне незаинтересованости представника власти БиХ, проблем Суторине спомињан је тек с времена на време и све извесније је да ће тај прелепи крајолик, када БиХ и Црна Гора договоре коначно разграничење, и дефинитивно отићи у неповрат Црној Гори. А тако и могућност да континентално „скучена“ БиХ добије више од пет километара отвореног излаза на море!
Последњих неколико седмица на овакав исход упозорава и Суад Куртћехајић, професор на Факултету политичких наука у Сарајеву, иначе доктор правних наука, који сматра да би предаја Суторине Црној Гори била велеиздаја.
Тај проблем ми сами нећемо моћи да решимо јер Црна Гора поседује Суторину практично од 1948. А они је неће дати добровољно и то онда мора да иде пред међународну арбитражу. Дакле, треба да чекамо с потписом све док се Црној Гори не укаже на велики проблем са Суторином – истиче овај професор.
Случајно или не, али на Председништво БиХ покренуло је на последњој седници поступак за преговоре ради закључивања уговора о државној граници између БиХ и Црне Горе, који третира и ово питање. Небојша Радмановић, члана Председништва БиХ, каже поступак ће морати да се води испочетка „иако је гранична линија с Црном Гором на терену утврђена“.
– БиХ је покренула сличан поступак закључивања споразума са Србијом и Црном Гором, али процес се одвијао споро и дуго, па поступак мора да се води испочетка иако је гранична линија с Црном Гором на терену утврђена – казао је Радмановић, наводећи да ће по окончању редовне процедуре ово бити први уговор о границама у региону.
Процедура је, дакле, покренута, а коначну реч о ратификацији споразума имаће парламент БиХ, и то будући сазив овог врховног тела законодавне власти. Ипак, судећи према ставу из Комисије за спољне послове Представничког дома парламента БиХ, све је још далеко од било какве реализације.
– Ми до сада још нисмо добили никакав документ који би се тицао формирања преговарачког тима за разграничење. Верујем да ће о томе разговарати неки будући сазив парламента – каже Звонко Јуришић, заменик председавајућег ове комисије. И он сматра да Суторина треба да припадне БиХ.
– Мој став је да не треба сами себе да закидамо, јер већ имамо проблем разграничења код Неума. Вероватно ће у завршници бити међународна арбитража, што би било и најпоштеније – истиче Јуришић.
Проблем Суторине није ни ново ни непознато питање. Наиме, још 2006. године Жељко Комшић и Харис Силајџић, као чланови тадашњег сазива Председништва БиХ, најављивали су покретање процеса међународне арбитраже, али до тога није дошло.
Професор Куртћехајић каже да би „припадност“ Суторине током арбитражог поступка била лако доказива.
– Све је у рукама наших политичара. Нико нема право да преда то место, јер то нама нико од суседа не би урадио да има тако чисту ситуацију – истиче овај професор, који изражава жаљење што се у последње време не оглашава требињски владика Григорије „који се жестоко борио да Суторина буде враћена БиХ“. Он подсећа да је БиХ у Краљевину СХС ушла са два излаза на море: Неум – Клек и Суторина код Херцег Новог.
– Ти излази су потврђени раније на Берлинском конгресу 1878. године. Докази о границама БиХ су у Бечу и Дубровнику и могу да се обезбеде дипломатским путем. Битно је и нагласити да је код стварања АВНОЈ-евске Југославије БиХ имала најјасније границе, и то оне које су утврђене Берлинским конгресом – истиче Куртћехајић.
Извор: Ало.рс / Независне
