МАРИЈА Гњатовић из Института за примену нуклеарне енергије каже за РТС да не треба журити са вакцинама за малу децу и додаје да је истраживање ИНЕП-а показало да су деца високо прокужена. Разјаснила је и ко ће бити кандидати за трећу дозу вакцине и због чега.
Марија Гњатовић је, гостујући у Дневнику РТС-а, рекла да се претпоставља да ће трећа доза вакцине бити потребна код одређеног броја људи који не развијају адекватан антителни одговор.
– Постоји један блажи проблем код хуморалног одговора вакцинисаних ‘Синофармовом’ вакцином и они ће бити кандидати за трећу дозу. УАЕ су прве увеле трећу дозу, на снази је препорука да је приме они који уопште немају антитела или их нису развили после шест месеци од примања друге дозе- наводи Гњатовићева.
Објашњава да истраживања ИНЕП-а показују да вакцине новије генерације – Фајзер, Астра-Зенека и „спутњик“ – развијају имунолошки одговор нешто раније него код класичне вакцине „Синофарм“.
– Антитела код нових вакцина се јављају код већине већ након неколико недеља од прве дозе, а друга доза продужава заштиту. Кинеска вакцина против короне је блага и безбедна, људи се брину јер се заштита дешава касније. Добра епидемиолошка ситуација је последица вакцинације и кинеском вакцином, она је добра и на индивидуалном и на колективном нивоу. Заштита се ствара неколико недеља од друге дозе- објаснила је Гњатовићева.
Указала је да, на основу истражвања ИНЕП-а, савремене вакцине дају заштиту од минимум годину дана.
– На почетку се сматрало да ће бити око шест месеци, али је јасно да је створен добар одговор. Синофарм се још прати, претпоставља се да ће дати одговор између шест месеци до годину дана- напомиње гошња из ИНЕП-а.
Објаснила је да је пад нивоа антитела очекиван протоком времена, додајући да се највећа количина антитела ствара када је организам изложен вирусу или активним компонентама вакцине.
– Када нестану из тела, организам неће узалуд да ствара антитела, остаје ћелијски одговор који ће се активирати када је потребно и то је суштина вакцинације- наглашава Гњатовићева.
Када је реч о новим сојевима коронавируса, постоји забринутост да се вијетнамски сој – комбинација британског и индијског соја – брже шири, али то се, каже Гњатовићева, још разматра.
Све вакцине ће, према њеним речима, пружати неку заштиту и против нових варијанти вируса.
Деца високо прокужена
Гошћа из Института за примену нуклеарне енергије наводи да је ИНЕП пратио инфекцију коронавирусом код деце до 10 година у породицама где је било више инфицираних.
Резултати показују да су, каже Гњатовићева, деца високо прокужена.
– Чак и кад су налази били негативни, испоставило се да је на 70 породица, 80 одсто деце имало антитела. За тај млађи узраст треба добро размислити колико је неопходна вакцинација. Дозе свакако неће бити припремљене и испитане пре 2022. године- навела је Гњатовићева.
Указује да не треба журити са вакцинама за малу децу, али треба, додаје, радити на томе ако се појави неки сој посебно опасан за децу.
Посебно је важно, напомиње, пружити информације млађој популацији, од 16 до 25 година, у којој је мало вакцинисаних.
– Они се држе теорије да вирус не напада млађе. Вакцинацијом не штите само себе већ и оне из свог окружења. Они се пуно крећу. Да би могао да се настави културни и друштени живот на нивоу пре ковида, важно је да се што више одазову вакцинацији- истиче Гњатовићева.
Напомиње да је епидемиолошка ситуација доста добра и да имамо најмањи број новозаражених у последњих седам месеци, а све је то, каже, захваљујући вакцинацији и доступности вакцина.
Извор: РТС
