Када се чује да је ЕУ одбила отварање кластера са Србијом, осећање је равнодушност, јер је, захваљујући бриселској политичкој класи, европски пут Србије претворен у фарсу. Оно што је проблематично је што пут Србије у ЕУ сада подразумева одрицање од српских националних интереса када су у питању проблем Косова и Метохије и одбрана Републике Српске.
Овако вест да ће Србија у јуну, уместо отварања нових кластера по новој методологији преговора о приступању Унији, Србија добити међувладину конференцију на којој ће бити представљена нова методологија преговора и наредни кораци у процесу, коментарише историчар Саша Адамовић.
Брисел заинтересован да Србија призна Косово, а не да уђе у ЕУ
„Оно зашта је Брисел заправо суштински заинтересован је да некако приволи Србију на независност Косова и да се, кроз такозване уставне промене изврши унитаризација Босне и Херцеговине. А приступање Србије ЕУ је, са становишта Брисела на дугом штапу и заправо немогућа мисија“, каже Адамовић.
Свој став наш саговорник образлаже тренутном ситуацијом у Унији, из које је недавно иступила једна од најмоћнијих држава света – Велика Британија. Уз то, сама Унија налази се на својеврсној раскрсници и не зна се који ће се путем и правцем кретати.
„Све док се то не реши и неко о томе не одлучи, никаквог проширења ЕУ неће бити. Изгледа да су у праву сви они који тврде да Србија никада неће ући у ЕУ. Изгледа да је ЕУ постала некакав ентитет изгубљен у времену и простору, неспособан да артикулише своје интересе“, сматра Адамовић.
ЕУ изгубила идентитет, тражи то и од Србије
Радујући се победи Џозефа Бајдена у САД, водећи антируску политику и тражећи од Србије да се одрекне свог идентитета, ЕУ се одриче сопственог идентитета и вредности које су је некада учинили великом, додаје наш саговорник.
Тек када се ЕУ трансформише из, како Адамовић напомиње, нејасног глобалистичког идентитета који не води рачуна о традицији и историји европских народа у „Европу нација“, могла би да постане привлачна за Србију.
„Данас је све супротно од тога, ЕУ није простор коме треба да припадамо. Србија треба да остане неутрална, да се ослања на своја два велика стратешка партнера, Русију и Кину, да јача своју економију и оружане снаге и да доследно води политику заштите националних и државних интереса, а они су у итекаквој колизији са интересима Брисела и његове политичке класе, која је на многим примерима показала, не само своју неспособност, већ показује да је и будућност ЕУ под великим знаком питања“, закључује Адамовић.
Десет земаља, чланица Уније, није дало сагласност да Србија настави преговоре о приступању и уместо отварања кластера сагласило се да се са нашом земљом одржи „експланаторна међувладина конференција“, што је, изгледа, еуфемизам за презентацију на којој ће бити представљена, већ много пута представљана нова методологија преговора о приступању.
Немачкој, Холандији, Белгији, Луксембургу, Данској, Шведској, Финској, Ирској, Хрватској и Бугарској засметало је што Србија, према њиховом мишљењу, није довољно напредовала у области владавине права, али и питање недовољне усклађености Србије са заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ. Ову, слободно се може рећи санкцију, званичници набројаних земаља схватају као охрабрење Србији на њеном европском путу.
Извор: rs.sputniknews.com
