Она је истакла да је захваљујући стручности лекара преживела најгори дан у свом животу, али је и до детаља описала шта се све догађало у болници
Београђанка Даница (55) поделила је за Објектив.рс своју исповест и открила како је захваљујући стручности наших лекара спасила живот своје ћерке. Она је до детаља описала како је њеној тек рођеној беби откривена смртносно бактерија и како је реаговала када јој је саопштена језива дијагноза. На захтев наше саговорнице, њено име, али и име њене ћерке је промењено, док су прави подаци познати нашој редакцији.
– Сару сам родила 16.7.1996. године у породилишту у Београду. У то време бактерије су биле веома честе међу бебама, а једна од њих задесила је и моје дете. Сара је била нестрпљива беба и родила се месец дана раније, што је и условило то да се роди са свега два килограма. Била је најмања беба у болници. Сећам се тренутка када сам је родила, урлала је од плакања и ридала а чим ју је бабица ставила на моје груди она би престала да плаче, то је било невероватно и то су приметили и коментарисали сви запослени који су присуствовали томе – започиње Даница своју исповест и објашњава шта се догодило најтежег дана у њеном животу.
– Једног уобичајеног јутра у породилишту бабица ми је донела Сару на дојење. Док је беба сисала ја сам на њеној руци приметила нешто необично што је личило на ујед комарца. Рекла сам бабици да погледа и питала је за савет а она је одговорила да је то занемарљиво, да је вероватно ујед неке бубице и да се смирим, да не паничим. Истог дана нас две смо отпуштене из болнице и отишле смо кући – говори Даница и даље препричава шта се догодило:
– Када смо дошле кући уместо славља ја сам и даље размишљала о избочини на Сариној руци, ђаво ми није дао мира. И то је онај мајчин инстинкт. Узела сам Сару и заједно са својим оцем отишла у Тиршову, а како сам највећи ред угледала испред ординације педијатра др Милићевића одлучила сам да одем право код њега – ваљда ми је то био сигнал да је у питању врсан стручњак чим је највећи ред испред његових врата. И даље се сећам те сцене – прешла сам преко свих људи и упала у његову ординацију са Саром у наручју која је, ако ми верујете била као мрва – попут векне хлеба. Ушла сам плачући и урлајући – Докторе, помозите. Педијатар Милићевић је одмах оставио другог пацијента и погледао ме, а на питања медицинских сестара да ли да ме изведу напоље доктор је смирено реаговао и рекао да је све у реду и пришао ми. Објаснила сам му симптоме а он је узео Сару, погледао јој руку и рекао: „Ау, нека нам је Бог у помоћи” – прича нам Даница и објашњава шта се потом догодило:
– Доктор је одмах све зауставио и звао салу да се припреме за операцију. Саопштио ми је да је Сара добила опасну бактерију стафилококу ауреус која је стигла тачно до њеног крвотока, али и да не би преживела ноћ да нисам одмах реаговала. Сару су оперисали, а ја сам код др Милићевића наставила да идем на контроле и поштујем терапију коју ми је прописао. То је био највећи човек и највећи доктор којег сам у животу упознала. Захваљујући његовој дијагностици, брзој реакцији и размевању за узнемирену мајку са бебом у наручју, Сара данас има 24 године, жива је и здрава, а ми и даље делимо успомену на чувеног педијатра.
Фото: Pixabay.com
Извор: Објектив.рс
