Родитељи Ваљевке Ане Илић (34), мајке два малолетна дечака, коју је 17. маја убио бивши емотивни партнер, иначе полицајац Марко М. (52), који је потом извршио самоубиство очајни су јер, како кажу, нико није озбиљно схватио претње убиством.
Тачно месец дана након убиства, Анини родитељи Зорица и Милош Богићевић одлучили су да у исповести испричају кроз какав је пакао пуне две године пролазила њихова ћерка.
Она и Марко су, како кажу, пар година били у емотивној вези, због чега се и развела очекујући да ће и он учинити исто. Међутим када је схватила да јој даје лажна обећања, одлучила је да га остави, што је и учинила почетком 2019. године. Њена мајка Зорица тада је отишла да разговара са њим, како би апеловала да се разиђу у миру.
– Гледали смо се у очи. У очи сам му рекла да сад, када више нема ништа између њих и да је веза готова, треба да је пусти да настави свој живот, да подиже своје синове и да се врати супругу. Цептећи од беса, гледајући ме у очи с мржњом и претећи прстом, одговорио ми је: „Госпођо, погрешно је учите, ви јој ломите врат, не сме да се врати мужу јер ћу је убити на кућном прагу!“ Било ми је јасно да моје дете има посла са психопатом који не размишља ни о својој, камоли њеној деци – прича Зорица.
Од тог тренутка почео је двогодишњи прогон током којег је, како наводи мајка убијене Ваљевке, „Марко буквално 24 сата знао где се Ана креће и шта ради“. Управо због праћења на сваком кораку, док је одлазила и враћала се са посла или узимала млађег сина из обданишта, Ана у децембру 2019. против њега поднела пријаву за прогање. Ухапшен је и предат Основном тужилаштву које је тражило притвор. Међутим, ваљевски суд је то одбио као „неоснован захтев“, уз образложење „да осумњичени јесте извршио кривично дело прогањања, што је неопходан, али не и довољан разлог да му се одреди притвор“. Уместо тога, изречена му је мера забране приласка на мање од 500 метара и комуникације са Аном.
– То га није спречавало да меру крши, тако што би пешке и аутомобилом долазио у близину њеног стана да ту стоји или шета, или да шаље заједничке пријатеље да причају са њом „да се помире“. Свима је дословце говорио да јој поруче да ће је убити ако му се не врати, претио да ће јој „пресудити“ само ако се усуди да има другог мушкарца… Све је то преношено мојој ћерки, али она је сматрала да је ипак неће физички повредити, говорећи „нема он срце за то“ – кроз сузе се сећа Зорица.
Догађај од 30. јануара ове године, међутим, показао је да је Марковић био озбиљан да своје претње оствари.
– Тог јутра, у исто време када ју је и убио, сачекао је испред зграде када је кренула на посао, пришао иза леђа, ставио руку на уста, прислонио пиштољ на леђа и одвукао на ливаду где је касније себи пресудио. Пуних сат и по времена ју је држао тако киднаповану. Када се вратила у стан, све ми је испричала и први пут признала да јој живот виси о концу. Поручио јој је да је због њене претходне пријаве „изгубио све у животу“ и да ако га сад пријави неће дочекати њен рођендан 12. фебруара, да ће са њом и собом завршити за три минута – каже Зорица која је одлучила да тада уместо престрављене ћерке пријави насилника.
Полицајци су поново ухапсили свог колегу, одузели му оружје и службену значку и предали га Основном тужилаштву. Марковић је, међутим, у притвору поново провео мање од 48 сати, јер је са судом склопио споразум о признању кривице те је осуђен на условну казну, уз меру забране приближавања и комуникације са Аном на удаљености мањој од 100 метара.
– Није било довољно што смо тужилаштву показали фотографије како он наводно вежба у парку у близини Аниног стана, одговорили су нам: „Немате право да сликате“. Ана пита тужитељицу како он има право да се појављује свуда где се ја крећем, а она одговара: „Не постављате питања ви, него ја“. Три пута током марта одлазим у полицију да се распитам шта је са случајем, јер је Марко на слободи и добијам одговор да је он удаљен са посла, али да не могу да га прате без налога суду. Ништа није учињено да се она заштити – истиче Зорица.
Коначно, трећа Анина пријава за кршење забране мере приласка, јер се два дана пре него што јој је одузео живот Марко створио испред ње на једном аутобуском стајалишту, није ни ушла у процедуру.
– То се догодило у петак док је ишла на посао, а у повратку из фирме свратила је у полицију и пријавила га. Опет су га привели у суботу, али је он негирао да је то био он. Недељу смо провели заједно, причајући како да организујемо рођендан њеног млађег сина и не помињући Марка. У понедељак јутро ју је убио – скрхани су Анини родитељи, додајући да 40-дневни помен ћерки управо пада на дан када ће њен млађи син, који заједно са старијим братом сада живи са оцем, прославити свој 7. рођендан.
Након што су је сахранили, Богићевићи су поново разговарали са надлежнима, тражећи одговор на питање да ли је злочин могао да буде спречен?
– И опет смо добили одговор у полицији: „Ми га приведемо, они га пусте“. У тужилаштву и суду кажу: „Знате, није било сведока, било је њена реч на његову реч, а то није основ да би као казну добио затвор“. И нико да се сети извештаја Центра за социјални рад који је проценио да је Марко високоризичан и да представља опасност за наше дете. Или га је неко дебело штитио, или су се сви плашили психопате или им једноставно није било стало да ураде свој посао како треба – закључује отац Милош, поручујући да њихова прича има само поруку „да ниједна жена више не прође на овај начин“.
Извор: Курир.рс/Блиц
