Сећам се како је пре 10 година на ЦНН стално приказивана реклама „Косово је земља могућности“. Али и сада Косово није држава и нема никаквих „могућности“, каже за Курир портпаролка Министарства спољних послова Русије
Односи Русије и Србије засновани су на дугој традицији, међусобном поштовању, разноврсној узајамној корисној сарадњи. Ни у ком случају нису усмерени против нечијих интереса и могу да сметају само онима који желе да наштете, науде нашим земљама, тежећи неким својим циљевима, каже у ексклузивном интервјуу за Курир портпаролка Министарства спољних послова Русије Марија Захарова.
Од Србије се очекивало да ће, попут чланица ЕУ, увести санкције Русији, што се до данас није догодило и вероватно се неће ни догодити. Ипак, нашој држави се неретко сугерише да би своју спољну политику морала да усклади са спољном политиком ЕУ. Како ви „читате“ све то?
– Санкције које Европска унија уводи против Русије незаконите су. Придруживање њима би означавало кршење међународног права. Дакле, није у питању однос према Русији, него пре свега поштовање закона. Такође је важно нагласити да кандидати за чланство у ЕУ немају обавезе да безусловно усагласе своју спољну политику са бриселским смерницама. То је слободно тумачење позвано да додатно „дисциплинује“ земље абитуријенте. Има доста примера. Тврдња да би апсолутно подређивање инструкцијама чиновника ЕУ наводно убрзало кретање према пуном чланству јесте, како се то каже, „од нечастивог“. Довољно је само погледати Албанију или Црну Гору, којима то никако не помаже. На потпуно другачијим начелима граде се односи у оквиру Евроазијске економске уније (ЕАЕУ) – они се коренито одликују од командно-административне политике Брисела према чланицама ЕУ. Не могу да не нагласим да ће 10. јула ступити на снагу споразум о слободној трговини између Србије и држава ЕАЕУ – Русије, Јерменије, Белорусије, Казахстана и Киргизије. Тај документ отвара нове велике могућности.
Западу смета велико присуство Русије и Кине на Балкану, кажу и да треба радити на томе да се смањи утицај поменуте две државе у овом региону, о чему је ових недеља било речи и у једном од нон-пејпера о западном Балкану. Да ли мислите да ће бити успешни у томе?
– Тај приступ није само одраз неоколонијалне идеологије Запада, који настоји да потчини територије балканских земаља и њихове ресурсе. Ево овде и примера, можете да пажљиво погледате шта се дешава у суседним земљама. То је још и пуна неспособност да се конкурише уз исте услове. Чим Запад схвата да заостаје у поштеном такмичењу – притиска „санкционо дугме“. Русија сарађује са Србијом под условима једнакости, јача производне капацитете, енергетику, инфраструктуру ваше земље, стварајући предуслове за развој на добробит свих држављана. Никада нисмо настојали да делујемо на штету других и никога на то не позивамо. Кинеске инвестиције, такође, колико видимо, дају допринос националној привреди Србије. На крају крајева, безусловно, избор партнера је ствар српског народа.
Ви спадате међу званичнике који често подсећају на НАТО бомбардовање Србије 1999, тражили сте и да се Запад извини нашој држави због тога… Недавно се председник Чешке Милош Земан извинио за бомбардовање 1999. Да ли мислите да ће бити још извињења, односно да ли ће западне силе признати да су погрешиле одлучивши да бомбардују Србију?
– То је на њиховој савести. Задатак људи који знају историју јесте да се тога сећају и да не допусте да тај период буде предат забораву. Агресија НАТО против ваше земље, извршена 1999, праћена је бројним жртвама, погинуло је много недужних људи, укључујући и децу. Никакву одговорност за то нико није сносио. Тужно је што се само понекад чују изрази саучешћа неких западних политичара.
Да ли се ЕУ показала као лош посредник у дијалогу Београда и Приштине о Косову?
– Да подсетим да су 2013. године усаглашени такозвани бриселски договори. Београд је испунио свој део тих решења, док је Приштина одбила да обезбеди кључни услов – стварање Заједнице српских општина на Косову са широким административним и извршним овлашћењима. Штавише, садашње косовске „власти“ уопште не желе да разматрају то питање. Брисел пак не може ништа да уради са тиме, ограничава се лабавим позивима, без конкретних корака како би принудио косовске Албанце да следе своје обавезе. Ако се усаглашена решења демонстративно не испуњавају, а ЕУ нема снаге да на то утиче, онда каквим посредником се показала?
Да ли би Русија – и под којим условима – могла активно да се укључи у тај дијалог?
– Не видимо смисла да апстрактно размишљамо о хипотетичким условима укључивања Русије у преговарачки процес. Дијалог је лансиран у складу са резолуцијом Генералне Скупштине УН, коју нас је Београд замолио да подржимо. То смо и учинили.
Како вам изгледа „независно Косово“ данас, како бисте га описали?
– То је црна рупа Европе, где цветају организовани криминал и корупција, налазе се екстремистичке и терористичке ћелије за врбовање, ствара се атмосфера националне и верске мржње и нетрпељивости, намеће се идеологија правдања масовних етничких чишћења неалбанског становништва. При томе, нове косовске „власти“ са господином Куртијем на челу проповедају отворени политички екстремизам. Ево резултата агресије НАТО и политике Запада. Западни пројекат „Косово“ је пропао. Без обзира на огромни новац који је упумпан у њега, и медијско и политичко праћење, потпуно је пропао. Сећам се како је пре 10 година на телевизији ЦНН стално приказивана реклама „Косово је земља могућности“. Али и сада Косово није држава и нема никаквих „могућности“. Напротив, током овог периода се Косово претворило у проблем европског континента.
Извор: Курир.рс
