Почетком прошлог месеца Турска је понудила да остане на аеродрому у Кабулу као чланица НАТО-а након повлачења САД.
Анкара је рекла да не би било добро да Авганистан буде дипломатски изолован. Наиме, Међународни аеродром Хамид Карзаи значајна је војна и цивилна веза између Авганистана и западног света. Тамо слећу дипломате, политичари и путници, као и војни авиони.
Ердоган је почетком прошлог месеца понудио да задржи турску војску, али под одређеним условима. САД су тада рекле да цене турску понуду, али да је услове које је Турска тражила прилично тешко испунити.
Извори за Мидлист Ај тврде да Турска тражи: да САД и НАТО преузму финансирање операције, да САД пруже обавештајну помоћ, да могу затражити додатну војну помоћ, да турска војска не иде у борбене мисије изван ограде аеродрома и да Турска може да „доведе“ своје обавештајне податке и саветнике у Кабул. Према медијима Пајхвок, Турска је затражила 130 милиона долара за чување аеродрома.
Турски председник Ердоган јуче је тврдио да су Турска и Сједињене Државе постигле договор о „размери“ и „условима“ турског преузимања аеродрома и о томе „шта ће прихватити, а шта неће“. Каже да су шеф Пентагона Лојд Остин 3 и турски министар одбране Хулуси Акар разговарали о томе у четвртак, преносе Ал Арабииа Невс.
Потенцијалне земље које би помогле Турској да одржи сигурност аеродрома у Кабулу су Пакистан и Мађарска, преноси Ал Џатира.
У Авганистану већ има око 500 турских војника, од којих су неки већ стационирани у аеродромском комплексу.
Портпарол талибана рекао је о боравку Турске: „Турска је била део НАТО снага током последњих 20 година и сада би требало да се повуче из Авганистана према споразуму који смо потписали са Сједињеним Државама 29. фебруара 2020. године. Без обзира на то, Турска је велика исламска земља. Авганистан је имао историјске односе са Турском. Надамо се да ћемо имати блиске и добре односе с њима чак и када се успостави нова исламска влада у Авганистану “, рекао је Сухаил Схахеен Ал Јазеера.
Једно од тумачења турског предлога је намера Анкаре да се приближи Вашингтону после неколико, за Америку контроверзних потеза због којих су се односи охладили. Друго објашњење је ширење турског утицаја у централној Азији. Наиме, Турска, коју предводи Ердоган, једина је чланица НАТО-а која има мале шансе да не буде „трн у оку“ талибанима. Контрола аеродрома, тј. преко највеће капије између Авганистана и Запада даје Турској додатну полугу моћи коју, према Анкари, још боље, финансирају САД. Авганистан је геостратешки изузетно важно подручје око којег сукоби трају деценијама, ако не и вековима. Близу је Кине и релативно близу Русије. Граничи се с Пакистаном нуклеарном енергијом, а близу је још једна растућа сила: Индија. Кина новцем и дипломатијом снажно заузима све „рупе“ у Авганистану које остају празне након повлачења Америке. Турска би вероватно добила свој „део колача“.
Извор: Еспресо.рс/Geopolitika.news
