Професор Центра за геополитику Универзитета Кембриџ Тимоти Лес тврди да премијер привремених институција у Приштини Аљбин Курти нема међународну подршку за захтев да Србија безусловно требало призна Косово, али да и САД и ЕУ подржавају идеју о споразуму који подразумева узајамно признање у постојећим границама.
Лес је то рекао за агенцију Танјуг на питање да прокоментарише на кога се Курти ослања када истиче тако максималисричке захтеве – међусобно признање и то у пакету са уласком у УН.
„Куртијев став је да је косовско питање решено – да је независност чињеница, да Косово признаје пола света и да Србија више не контролише косовску унутрашњу политику. На крају, сигуран сам да Курти мисли да ће Србија попустити, и за то време Косово има мало подстицаја за компромисе, јер је награда за чланство у ЕУ тако удаљена“, рекао је Лес.
Он оцењује и да је моћна политичка карта Србије то што спречава независност Косова, јер, како каже Београд не кошта ништа одржавање косовског питања као замрзнутог сукоба.
Он истиче да је јасно да САД и ЕУ желе да Косово гарантује Србима аутономију у виду ЗСО као куид про куо за признање и подсећа да то је нешто што је Курти до сада одбијао да уради, јер је, како каже, брзо решење косовског проблема мало вероватно.
Курти се, каже, суочава и са тешком борбом да добије подршку јавности за успостављање Заједнице српских општина.
Према његовим речима, оно што би могло да промени став Куртија око ЗСО је притисак САД, какав је применила администрација бившег председника Доналда Трампа 2020. године, односно да, како каже, присиле Приштину претњама да ће блокирати помоћ и повући трупе.
„Али то је само половина једначине, јер такође не видим како Срби прихватају амерички и европски договор“, рекао је Лес.
На подсећање на његове раније изјаве да питање граница на Балкану још није решено, он каже да сматра јер су људи у рега он сматра диону незадовољни постојећим границама.
Како је рекао, граница није само линија на мапи.
„На Балкану она одређује да ли су ове мањине грађани другог реда у туђој држави – којима недостају сигурност, права и могућности – или су првокласни грађани у својој држави. То је питање од суштинске важности које неће нестати и мораће кад тад да буде решено“, рекао је Лес.
Додаје да питање граница може да се реши само на два начина.
„Или да спољне силе преузму контролу над тим питањем и управљају транзицијом у националне државе које избегавају сукоб или да одбију да то учине“, сматра Лес.
Како објасњава то подразумева ситуацију у неком евентуалном тренутку повлачења западне моћи стварио вакуум на Балкану који би локални актери искористили да сами реше питање граница.
Он оцењује и да САД све више спутавају регионални ривали попут Кине и Русије, као и да се у ЕУ продубљивања унутрашње слабости и да свуда „трепере знаци“ велике међународне кризе – о чему највише сведоче, како каже, санкције које су велике силе недавно увеле једна другој.
Лес претпоставља да председник СРбије Александар Вучић и други политички актери знају како желе да реше „српско национално питање“ и да раде на томе на многим фронтовима чекајући, каже он, евентуални пробој, али да не постоји „мастер план“.
„То укључује европске интеграције, ближу интеграцију са Републиком Српском посебним паралелним односима, мини-шенген и царинску унију ЕУ, и суптилно промовисање идеје о замени територија између Косова и Републике Српске. У међувремену, Београд ускраћује признање Косова и усмерава се на не-западне силе“, рекао је он.
Лес у том контексту скреће пажњу и на реакције на словеначки нон-пејпер свих главних сила – САД, ЕУ, Русије и Турске – које се, из различитих разлога, плаше распада БИХ и наглашава да то не мења политичку реалност на терену да постоје два замрзнута сукоба на границама Србије, један који укључује територију (Косово) која не жели да буде део Србије и онај који укључује територију (Република Српска) која то жели.
„Нерешавање ових сукоба блокира сопствене циљеве Запада на Балкану – стабилизацију, развој и интеграцију региона у западну сферу – и кошта Запад времена, енергије и ресурса“, сматра Лес.
Он каже и да најзначајнији аспект драме око словеначког нон-пејпера није била реакција главних сила, већ недостатак реакције свих осталих, што подсећа на ситуацију из 2018. године када су, каже Лес, многи европски актери ћутали о идеји поделе Косова.
„Из овога је јасно да у Европи постоји одређена подршка за преуређивање Балкана и широко признање, ако се то може учинити мирним путем и решити стратешки проблем Запада у региону. Осећам да за ово постоји подршка и са друге стране Атлантика“, сматра Лес.
Он закључује и да би на то пристао Трамп да је остао на месту председника, јер је познато да је желео да реши статус Косова и да је био спреман да прилагоди границе Србије.
Није био заинтересован за очување Босне. Није му било стало да одржи наслеђе Клинтонове администрације – напротив, мрзео је Клинтонове.
„Сигуран сам да би се, да је освојио други мандат, на крају усредсредио на питање Босне, сагледао потенцијал за решавање два главна проблема Вашингтона на Балкану и покренуо велику погодбу која би решила нерешена питања државности у региону“, рекао је он.
Коментаришући овогодишњу комеморацију у Сребреници и претходно усвојене резолуције у Подгорици и Приштини, Лес каже да оне нације које се плаше онога што виде као српски експанзионизам имају интерес да користе догађаје из 1995. године као средство за делегитимизацију тежње Срба за националном државом.
„Са друге стране, Срби нерадо прихватају пуне чињенице о ономе што се догодило, трауматични утицај који је имао на Бошњаке или разлоге због којих су међународне судије Сребреницу дефинисале као чин геноцида, јер би то делегитимисало националне циљеве Срба. Ова ситуација ће вероватно трајати све док српско национално питање остане нерешено“, закључио је Лес.
Извор: Танјуг
