„Анђеоски, како је и живео, преминуо је у сну.“
Првак Шабачког позоришта, Младен Огњановић, преминуо је у свом родном граду у сну у 71.години.
Рођен је баш у згради позоришта у глумачко-редитељској породици, а прву улогу са само две реченце добио је са четири године у представи коју је режирао његов отац, Александар Огњановић, један од оснивача Београдског драмског позоришта.
Већ у осмој години играо је главну улогу у представи „Мрак на врху степеница“, а партнерка му је била мајка, чувена глумица Загорка Исаковић, која је радила у Народном позоришту у Београду.
Породичну глумачку традицију наставила је и његова сестра Огњенка, као и њена кћерка Ања.
Велики бард чивијашког театра одиграо је више од 200 улога у позориштима у Шапцу, Тузли, Београду, Вршцу. Са радошћу је помињао рад у позоришту „Бошко Буха“ и „Пинокио“. На даскама које живот значе провео је дуже од пола века.
Млађа Огњановић више пута је награђиван на фестивалима „Јоаким Вујић“ у Крагујевцу, „Љубиша Јовановић“ у Шапцу, Нушићевим данима у Смедереву…
Добио је и „Бркове Зорана Радмиловића“ у Зајечару, „Ћурана“ на Данима комедије у Јагодини, али је говорио да му је највећа награда то што ради оно што највише воли.
Представом „Кључ“ обележио је три и по деценије уметничког рада, а публика га највише памти по остварењима у представама „Гимнастика за два цванцика“, „Розенкранц и Гилденстерн су мртви“, улози Кочкарјова у Гогољевој „Женидби“, капетану Ивилићу у „Буздовану“, Алекси у Стеријиној „Лажи и паралажи“.
По одласку у пензију, Младен Огњановић мирис мастикса у позоришту заменио је мирисом бензина. Обожавао је дорађене, тјуниране аутомобиле и уживао у вожњи и послу у механичарској радионици.
За себе је говорио да је весељак који воли најобичније ствари. Иако је глумио са највећим именима српске и југословенске позоришне сцене и обишао читаву Европу, волео је да се дружи са „обичним људима“.
Анђеоски, како је и живео, преминуо је у сну.
Сахрана Млађе Огњановића заказана је у недељу, 25 јула, на Доњошорском гробљу у Шапцу.
Извор: srbijadanas.com