Таман се слегла прашина око најаве да би Грчка могла да призна Косово, а духове је узбуркао турски председник Реџеп Таип Ердоган најавом да ће почети јаче лобирање за независност Приштине. Турска креће у нови „бој“ за Косово, а стручњаци оцењују да је у питању тежња Анкаре да преко Приштине прошири утицај у региону и дође до наклоности Вашингтона.
Симболично, уочи посете турском делу Кирпа, око којег се већ скоро пола века Турска спори са Грчком, Ердоган је најавио офанзиву. Рекао је да „Турска ради на повећању броја земаља које признају независност Косова“, али и да ће по том питању разговарати са председником САД Џоом Бајденом.
– Где год постоје потлачене државе, ми смо ту да помогнемо, а једна од ових земаља је Косово. Покушавамо да радимо на повећању броја земаља које признају Косово. Сада 114 земаља признаје Косово и желимо да се тај број повећа. Надамо се да ћемо ове године на Генералној скупштини УН и састанку који ћу имати са Бајденом поново разговарати о овој теми, да по питању признања Косова заједно радимо – казао је Ердоган.
Тим поводом се огласио и председник Србије Александар Вучић који је најавио да ће разговарати са Ердоганом.
– Ердоган је велики политичар, реално, и Турска је велика сила… Покушаћу да разговарам с њим и Грцима. До 1. септембра, према Вашингтонском споразуму, обе стране имају обавезу да нема лобирања за признање ни отпризнавање. Ако од 1. септембра, или можда пре тога, крену у акцију признавања, ми ћемо се томе супроставити – рекао је Вучић.
Вучић је додао како верује да ће Ердоган ублажити тај став, али да ако га не ублажи, Србија ће се борити.
– Турска је велика слила, Ердоган је велики лидер, ја сам мали и занемарљив и Србија је мање значајна, али није толико мала да не би покушала да се супротстави, јер штитимо своје. Ово није турско и није припадало Турској и неће. Остаје нам да се бранимо – рекао је Вучић.
Јачање државних и националних мишића
Није случајно што је Ердоган баш сада лансирао баш овакву изјаву. Када је Косово прогласило независност, Турска је била друга земља у свету која га је признала, раме уз раме са САД, Албанијом и Авганистаном.
Све до данас, улога Турске у лобирању за Косово је значајна, а део намера покушава да оствари у оквиру Организације за исламску сарадњу.
Односи јесу на кратко време били пољуљани када је Приштина, као резултат Вашингтонског споразума, отворила амбасаду у Јерусалиму. Тада је Ердоган рекао да је „Косово издало и њега и муслимански свет“. Разочарање је очигледно спласло, па је Ердоган наставио по старом, а иза свега је жеља Турске да у пракси покаже јачање моћи и утицаја, сматра бивши дипломата Владислав Јовановић.
– Истанбул осећа јачање својих националих и државних мишића, и не мође да се суздржи, а да их не употреби и прошири деловање и на Медитеран, Балкан, па чак и на Кавказ. Очигледно је да се пробудио османлијски дух, али у новим условима и ограниченим могућностима. Чудно је да има саосећања за потлачене земље, али не и за Курде који годинама вапе за правима – каже Јовановић.
Анкара нервозна због санкција
Јовановић сматра да су амбиције једно, а могућности ипак друго, те да би Турска увелико остварила поменуте циљеве да је у стању да то уради.
– Наишли су на велики број земаља који то одбијају, као што су Индонезија и Нигерија. Нигерија, рецимо, не признаје Косово јер има свој проблем са сепаратизмом и свесна је да би увезла проблем у своју земљу ако би удовољила Турској – каже Јовановић.
То даје Србији, истиче Јовановић, право да наставимо са лобирањем за повлачење признања, а са чим смо стали потписивањем Вашингтонског споразума.
– Ако Косово уђе у УН, на удару су земље које су вишенационалног састава. Време не ради за оне који су признали Косово и зато журе они који су га оваквог стварали, а Турска је тога свесна и зато ускаче у воз – каже Јовановић.
У том ускакању нема случајности, истиче Тимоти Лес, истраживач Универзитета Кембриџ и бивши британски дипломата. Лес за „Блиц“ каже да му све то изгледа као одговор на захтев Америке која жели да реши питање Косова, а вероватно нема пуно поверења у процес који води ЕУ.
- – Грчка се управо сложила да отвори представништво у Приштини. Шпанија размишља о истом. Сада видимо Ердогана како се бори за Косово. Мислим да ово није случајност, већ је резултат напора САД да од косовске независности направе реалност и то тако што ће повећати број признања – каже Лес.
Турска тренутно реагује на америчке захтеве јер мора да покуша да побољша свој однос са САД, оцењује Лес.
– Анкара је нервозна због тога што ће администрација Бајдена увести санкције које би могле наштетити слабој економији Турске. То долази у тренутку када ЕУ такође прети санкцијама против Турске. У таквим околностима изгледа да Ердоган тражи наклоност Вашингтона заговарајући независност Косова – истиче Лес.
Рад на промовисању интереса Приштине трајна је инструкција за турске дипломате, али треба озбиљно анализирати зашто је Ердоган, који ништа не говори случајно, одлучио да баш у овом тренутку најави појачано лобирање за признавање Косова, и то изричито у садејству са САД, каже професор Дарко Танасковић, бивши амбасадор Србије у Турској и УНЕСКО.
Танасковић каже да је од доласка Бајденове администрације на власт повећан притисак на државе које нису признале Косово, а посебно на европске земље, преноси Косово онлајн.
– Грчка је најбољи пример. После стагнирања процеса признавања независности тзв. Косова током последњих година, па и одустајања појединих држава од признавања, претпостављам да ће уследити интензивирање процеса усмереног ка ономе што се назива „коначним решавањем“ тог отвореног питања које оптерећује Балкан, али без уважавања легалних и легитимних интереса Срба и Србије, или уз минимално козметичко симулирање остварења тих интереса – оценио је Танасковић.
Изјава о новој дипломатској офанзиви не изненађује. Едроган је 2013. рекао да је “Косово Турска и Турска Косово“, те да је „Косово његова друга земља“. После тога је тадашњи председник Србије Томислав Николић отказао трипартитни састанак између Србије, Турске и БиХ.
Извор: Блиц.рс
