У Анкири (данашњој Анкари) Свети Калиник је ухваћен од некога многобожачког кнеза Сакердона. Кнез му је припретио мукама, ако се не поклони идолима, а предање каже да је светитељ на то одговорио да је њему “мени је свака мука за Бога мога тако добро дошла као гладноме хлеб”.
Калиник је након тога страшно мучен, али се кнезу управо ова суровост одила у главу. Наиме, гледајући светитељеве муке и мир са којим их подноси многи житељи Анкаре су и сами поверовали у Исуса и моћ једног Бога.
Зато се кнез није усудио да га убије већ је наредио да се Калинику обују гвоздени опанци са ексерима унутра и да се отера у Гангру (данашњи Џанкири). Прича се да су војници на путу ожеднели, а воде није било, па се Калиник помолио Богу, и извео воду из једног камена.
Кад су стигли у Гангру бацили мучитељи су Светог Калиника у зажарену пећ. Прича каже да се светитељ се помолио Богу говорећи: “Благодарим ти, Оче небесни, што си ме учинио достојним овога часа, у који за име Твоје свето умирем”. Потом је сам ушао у ватру.
У хришћанској традицији помиње се да су, када се ватра угасила, нашли Светог Калинку мртвог, али је његово тело било цело и од огња неповређено. Пострадао је због вере у Исуса Христа око 250. године.
Данас се верује да је Свети Калник заштитник свих оних који неправедно пате због својих уверења и да благосиља свакога ко је спреман да до краја страда због својих исправних начела.
Хришћани верују да свако ко се данас нађе у проблему или каквој невољи, треба да оде до цркве, запали свећу и помоли се Светом Калнику овим речима:
“Мученик Твој Господе, Калиник, у страдању своме је примио непропадљиви венац, од Тебе Бога нашега, јер имајући помоћ Твоју мучитеље победи, а разори и немоћну дрскост демона: Његовим молитвама спаси душе наше.”
Извор: Dnevno
