Овај празник, када се завршава и двонедељни пост, успомена је на смрт Богородице и дан када се она винула на небо Велика Госпојина или Успење Пресвете Богородице један је од највећих хришћанских празника.
Овај празник успомена је на смрт Богородице и српска православна црква и верници га славе 28. августа када се завршава и пост који траје 14 дана.
Успење Пресвете Богородице или Међудневница је дан када се она вазнела на небо и предала свој дух у руке Спаситеља. Предање каже да је богородица живела 60 година, према неким изворима 72, да је надживела сина свога и као сведок многих славних догађања, наставила његову мисију.
Како празнику претходи двонедељни пост, 28. августа посебно жене иду на причест јер се овај дан сматра празником жена и мајки. У неким крајевима сматрају да је у периоду између две Госпојине, Велике и Мале најбоље брати лековито биље којим се лече заразне болести. по целој Србији се одржавају вашари и народни сабори. Велики број цркава и манастира Српске православне цркве слави овај празник као своју славу.
Господ који је на Синају заповедио петом заповешћу – Поштуј оца свога и матер своју, показао је примером Својим, како треба поштовати родитељку своју. Висећи на крсту у мукама, Он се сети Мајке Своје и показујући на апостола Јована рече јој – Жено, ето ти сина! Потом рече ученику: Ето ти мајке. Када је збринуо своју мајку, издахнуо је.
Јован је имао дом на Сиону у Јерусалиму, у који се настанила и Богородица и остала да живи до краја својих дана на земљи. Својим молитвама, благим саветима, кротошћу и трпељивошћу она је много помагала апостолима Сина свога.
Углавном све време до смрти провела је у Јерусалиму обилазећи често она места, која су је подсећала на велике догађаје и на велика дела Сина свога. Нарочито је често ишла на Голготу, Витлејем и Јелеонску гору.
У својој старости често се молила Господу и Богу своме на Јелеонској гори, на месту Вазнесења Његова, да је што пре узме из овога света. Једном приликом јавио јој се арханђел Гаврило, и објавио јој, да ће кроз три дана бити упокојена.
С великом радошћу она се вратила у свој дом пожелевши у срцу, да још једанпут у овом животу види све апостоле Христове. Господ јој испуни ову жељу, и сви апостоли, ношени анђелима и облацима, наједанпут се сабраше у дом Јованов на Сиону. Са великом радошћу виде она свете апостоле, охрабри их, посаветова и утеши; потом мирно предаде дух свој Богу без икакве муке.
Апостоли узеше ковчег с њеним телом, из којег су се ширили мириси, и у пратњи мноштва хришћана пренеше га у врт Гетсимански у гробницу светих Јоакима и Ане. Од злобних Јевреја заклањаше их облак по Промислу Божјем.
Неки свештеник јеврејски, Атоније, дохвати рукама ковчег у намери да га претури, али у том часу анђел Божји одсече му обе руке. Тада он завапи апостолима за помоћ, и би исцељен пошто изјави своју веру у Господа Исуса Христа.
Апостол Тома беше изостао, опет на Божјем Промислу, да би се тако опет открила једна нова и преславна тајна о Пресветој Богородици. Трећег дана стиже и он, и пожели да целива тело Пресвете Богородице.
Али, када апостоли отворише гроб, нађоше само плаштаницу, а тела нису била у гробу. Те вечери она се јави апостолима – мноштвом анђела окружена, и рече им – Радујте се, ја ћу бити с вама навек.
Извор: Курир
