Хришћани сутра славе великог светог пророка Самуила, који је био петнаести и последњи судија Израиљски. Живео је 1.100 година пре Христа, а рођен је у месту Рамату где се касније родио и благообразни Јосиф.
Каже се да је нероткиња Ана исплакала Самуила од Бога и посветила га њему, када је напунио 3 године.
Беседа на суташњи дан говори:
О како је променљиво срце човечје! Но од свих промена његових једна је срамнија од најсрамнијих, а то је: када верни постане неверни. И од свих промена његових једна је славнија од најславнијих, а то је: када се неверни обрати и постане верни.
Покај се пре него што смрт затвори врата твога живота и отвори врата Суда. Покај се пре смрти, а пошто не знаш час смрти, покај се данас и сад, и престани понављати грех свој.
Ево и зашто је беседа настала:
Наиме, живећи у Силому, код ковчега завета, Самуил је доживео у 12. години истинито откровење од Бога о казни, која је предстојила дому првосвештеника Илије због неваљалства његових синова Офниа и Финеса. То откровење се ускоро и збило: Филистејци потукоше Израиљце, убише оба сина Илијина и запленише ковчег завета. Када је весник саопштио ову несрећу Илији, овај паде мртав на земљу и издахну у 98 години старости. Исто се догодило и са његовом снахом, женом Финесовом. Од тада, наредних 20 година Израиљци су били робови Филистејцима, а Бог је послао Самуила да народу проповеда покајање, ако жели да се спасе од непријатеља.
Народ је тако успео да одбаци туђе идоле, којима је служио, а онда признао Самуила као пророка, свештеника и судију. Тада је Самуил пошао с војском на Филистејце и с Божјом помоћу их је све побио и ослободио земљу и народ. Самуил је потом мирно служио свом народу до старости. Видевши га остарелог, народ му рече да им постави цара на своје место. Узалуд је Самуил одвраћао народ од тога говорећи му да је Бог једини њихов цар – народ је остао при свом тражењу.
То, наравно, Богу није било драго, па је наредио Самуилу да им постави за цара Саула, сина Кисова из племена Венијаминова. Саул је царовао кратко време, али га је онда Бог одбацио због дрскости и непослушности, па поставио на његово место Давида Јесејева.
Пред своју смрт Самуил сабра сав народ и опрости се с њим. Када је умро, за њим је плакао сав Израиљ.
Сви хришћани који славе овог великог свеца држе се уверења да на сутрашњи дан не би требало радити ниједну срамну ствар, а нарочито олако узимати добро које ти други чине.
Извор: srbijadanas.com
БОНУС ВИДЕО