На православним иконама свети Георгије представљен је како са крстастим мачем убија аждају која је симбол паганске вере, док је на икони која се износи на Ђурђиц представљен како држи копље у рукама
Свети Георгије је веома поштован у нашем народу и слави се чак два пута годишње: 16. новембра, као празник преноса моштију светитеља (Ђурђиц) и 6. маја, када се обележава дан његове смрти (Ђурђевдан). У богослужбеном календару само је Ђурђевдан обележен црвеним словом, док Ђурђиц не спада у заповедне празнике иако је од великог значаја за православну цркву.
За разлику од Ђурђица која је породична слава, Ђурђевдан је пролећни празник за који су везана бројна народна веровања и магијске радње.
Верује се да свети Ђорђе воли да се одазове невољницима и да им помогне. Појављује се у облику младог витеза на коњу, а нарочито радо помаже онима који славе и поштују његов дан. Зато, за здравље, срећу, мир и спокој, изговорите следеће речи:
Муке страшне избегао није, дивни Великомученик Свети Георгије. Све земаљско он презре и одрече, да Царство Небеско вечно стече. Видело је у тами што нам свима сија, слава дивног Великомученика Георгија. Душа наша смерно благодари, заступника таквог што нам Бог подари. Сваком ко помоћ и спас од њега затражи, име светога љубав и веру оснажи. Зато се теби у муци молимо, и твоје помоћи вапијући просимо. Услиши и сада молбе наше невољне, молитве прими скромне, драговољне. Нека заступништво твоје за нас не бледи, не остави нас у невољи и беди. Чуј глас напаћеног нашег рода, сети се српскога народа. Да нам душман више не прети, помози нам Георгије Свети.
На православним иконама свети Георгије представљен је како са крстастим мачем убија аждају која је симбол пагнске вере, док је на икони која се износи на Ђурђиц представљен како држи копље у рукама.
Док је у богослужбеном календару Ђурђевдан обележен црвеним словом, Ђурђиц није – он не спада у заповедне празнике иако је од великог значаја за православну цркву.
Извор: Телеграф.рс