БЕОГРАД – Српска православна црква обележава данас празник посвећен Светом апостолу Андреју Првозваном.
Свети Андреј, први Христов апостол, због чега је прозван првозвани, био је и апостол Цариграда и Русије и патрон руског царства и дома Романових.
Према предању, Свети Андреј био је старији брат апостола Петра и ученик Светог Јована Крститеља, а Јеванђеље је проповедао у Византији и Тракији, у дунавским земљама, а потом у Русији и око Црног мора, у Епиру, Грчкој и Пелопонезу, где је страдао.
Иако разапет, са крста се обраћао окупљеном народу, проповедао хришћанство и молио се Богу све до смрти.
Ова крсна слава позната је и по томе што је прославља породица Карађорђевић. Раније се светковала и као народни празник, јер је за време Карађорђа на тај дан Београд ослобођен од Турака.
Према народним веровањима, Свети Андреј се сматра заштитником великих животиња. Са њима разговара, а оне су му покорне. Некада су цигани мечкари славили Андријевдан, верујући да овај светац кроти медведе као псе, а да светом путује јашући на овој звери.
Уочи Андрејевог дана, кува се кукуруз за медведе, или посебан колач – мечкина побојница, којим се тобоже завезивала чељуст медведу, да не коље стоку.
У источној Србији дан Светог Андреје назива се Мечкин дан.
У крајевима где има медведа, уочи овог дана, кувао се кукуруз “за медведе”, који се оставља да преноћи на крову, па ако га “мечке не изједу”, онда га укућани поједу ујутру.
По планинским селима правили су “мечкин колач” – мечкина побојница, који деца рано однесу на “мечкина места”, да медведи не кољу стоку. Верује се да на тај дан медведи не чине штету и не дирају људе, зато тада не ваља ићи у лов на њих.
За овај дан су везане и многе забране: у Шумадији не штави се кожа нити се било шта са њом ради, а у Хомољу не ради се ништа са одећом – да га мечке не би поцепале.
Воденичари скупљају прилоге у брашну, од кога праве „хлеб за мечку“, за који тврде да остаје свеж годину дана.
Извор: ЕПК