Велики петак представља један од најтужнијих дана у току календарске године сваког хришћанина, а постоји и низ правила којих се треба придржавати тог дана
У ноћи између Великог четвртка и Великог петка, Христа су мучили и бичевали. Понтије Пилат је предао Исуса Јудејима, рекавши да не може да га осуди, јер није нашао никакве кривице, и да је тај човек невин.
Јудеји су увидели да могу само да муче Исуса, али не могу да га осуде, па су рекли Пилату да се Исус у ствари буни против императора, јер себе проглашава царем, а за такав грех Римљани морају да казне починиоца.
Како је то било уочи Пасхе, највећег јудејског празника, обичај је налагао да се један затвореник пусти на слободу. Пилат је питао народ кога да ослободи: Исуса Христа или Вараву, разбојника, који је убио неколико римских војника.
Маса, нахушкана од фарисеја, тражила је Вараву. Пилат је питао шта да уради с Исусом, а маса је урлала: „Распни га! Распни га!”
Христу су ставили трнов венац на главу, а на плећа навалили тешки крст и повели путем који и данас, две хиљаде година касније, носи име Улица бола.
Исус је разапет на брду Голгота, заједно са још два разбојника, а његов крст се налазио у средини.
Што се тиче традиције, Велики петак се строго празнује. Жене овога дана не смеју да узму иглу у руке, јер се верује да ће им на рукама изаћи плихови. Овога дана ватра се у кући не ложи, нити се шта кува. И хлеб се тога дана не меси. народ верује, да је овога дана најбоље калемити воће, јер све што се тога дана накалеми, прима се.
Такође, на овај дан се не слуша никаква музика.
На Велики петак се не једу коприве – по народноме веровању оне се тога дана удају.
За овај дан, у нашем народу је везан и један бизаран обичај, за који многи не знају.
Наиме, ко пати од болова у стомаку, традиција налаже да на Велики петак убије зеца и његову кожу да стави на оно место, где га пробада, па ће проћи.
По народноме веровању жена која не рађа, ако је рада да има порода, ваља од онога зеца, што се убије на Велики петак, да окуси мало крви, па ће после имати порода.
Ова веровања су благо речено бизарна и немају никакве везе са Хришћанством, али су њихови трагови приметни у дугој традицији Срба.
Извор: Telegraf.rs
