На овај дан, који се зове и Женска Богородица, светкују се родиље и нероткиње.
У Србији на Ваведење престају свадбе, не треба предузимати никакве важније послове, нити склапати уговоре, започињати велике радове, а нероткиње треба да спавају у манастиру.
Српска православна црква прославиће сутра празник Ваведење Пресвете Богородице, или увођење у цркву, који симболизује долазак трогодишње Марије у Јерусалимски храм и њено завештање Богу. Марија је у складу са заветом родитеља Јоакима и Ане – да ће ако добију пород, дете дати у храм – доведена у Јерусалим и уведена у храм.
У Србији на Ваведење по обичају престају свадбе, које се не одржавају до првих дана пролећа. Обичај у таковским селима био је да се после службе у цркви свечано одевене и окићене цвећем из венчаних венаца, окупе све младе које су се ове јесени удале.
Код Срба се овај дан још зове и Света Пречиста. На овај дан, који се зове и Женска Богородица, светкују се родиље и нероткиње, а многи се на овај дан и причешћују. У селима јужног Поморавља на Ваведење важи обичај да нероткиње оду да преспавају у манастир Црковицу, како би им Богородица подарила могућност да имају пород.
Ваведење је и слава сточара који верују да им Богородица штити стоку од звери. У календару Српске православне цркве Ваведење је уписано црвеним словом, а иначе се сматра једним од 12 највећих хришћанских празника.
Ваведење се сматра такозваним усечним даном, што значи да тог дана не треба предузимати никакве важније послове, склапати уговоре, започињати велике радове и слично.
И за Ваведење важи правило да не треба радити по кући, прати веш, пеглати и слично.
По броју свечара, овај празник се налази на 14. месту као крсна слава Срба.
Ваведење је и слава српске светиње, манастира Хиландар. Иако Грчка православна црква слави Ваведење по новом календару (21. новембра), на целој Светој Гори традиционално се и 4. децембра обележава Дан Богородице, а централну литургију држе српски свештеници из Хиландара.
Богородица је по предању једина жена којој је икада било дозвољено да ступи на тло Свете Горе, током свог мисионарског путовања по повратку из Свете земље. Она је због тога уједно и заштитница целе Свете Горе, односно грчког полуострва Атос.
Поред Хиландара, српски манастири Брадача, Сићево, Каленић и Ваведење су посвећени овом празнику. На православним иконама Ваведење је представљено сценом у којој трогодишњу Марију и њене родитеље прима првосвештеник Захарије, отац Јована Претече.
Извор: srbijadanas.com / Србија јавља
