БЕОГРАД – Српска православна црква 9. децембра по новом календару обележава празник посвећен Преподобном Алимпију Столпнику.
Овај празник у календару СПЦ означен је црним (задебљаним) словом али овај светитељ веома је поштован у нашем народу, а многим породицама је и крсна слава.
Рођен је око 522. године у Андријанопољу (Једрене) у Пафлагонији. Од малена је био предан Богу. Као ђакон служио је у цркви у Андријанопољу код епископа Теодора.
Иако је био вољен од свих, увек је тражио начина да буде сам. Алимпије је желео да живи у молитви и усамљеништву па се повукао на једно грчко гробље поред града Пафлагоније од којег су људи бежали због демонских привиђења. Ту се настанио на једном стубу (столпу), и на њему на хладноћи и врућини, у посту и молитви, провео већи део живота (према хришћанском предању око 53 године).
Отуда је назван столпником. Ни подсмех људи, ни искушења га нису могла одатле померити. Најзад, после неког времена, људи су почели да га поштују и да му долазе ради утехе, поуке и исцељења. Око његовог стуба подигнута су два манастира, један мушки и један женски. У женском манастиру живеле су Алимпијеве мајка и сестра, а он је са свог стуба, примером и речима, указивао људима пут ка спасењу.
По предању, Алимпије је живео 120 година и упокојио се 640. године у време цара Ираклија. Од његових моштију сачувана је глава у Кутлумушком манастиру на Светој Гори. Често је фрескописан у храмовима наше Цркве, а једна од фресака налази се и у припрати Пећке патријаршије. Сматра се једним од три велика столпника, поред Симеона Столпника и Данила Столпника.
Свети Алимпије на икони се представља у аскетском, пустињачком оделу како седи на свом столпу. Он је заштитник стоке, па се зато на његов дан не упреже стока. По предању, он је прегазио кугу и од тада се она не јавља.
Извор: Курир.рс
