Српска православна црква и њени верници данас славе велики црквени празник посвећен светом Алимпију Столнику, у народну познатији и као Алимпијевдан које многе српске православне породице славе као крсну славу.
Алимпијевдан је крсна слава, која се слави у Срба иако је у црквеном календару обележена црним словом.
Већи део свог живота провео је у посту и молитви, а данас се слави као крсна слава и посвећени су му многи храмови.
Свети Алимпије Столпник је хришћански аскета који је рођен је у Хадријанопољу. Од малих ногу је био предан Богу. Служио је у цркви, прво као економ, а после као ђакон.
Иако је био вољен у народу, Свети Алимпије је био жељан усамљеничког живота. због тога се настанио на грчком гробљу које су људи избегавали јер се веровало да се на њему појављују демони.
Ту се настанио на једном стубу (столпу), где је према предању провео 53 године, на врућини и хладноћи, киши и ветру. Због тога је добио надимак столпник, а људи су му се у почетку смејали, да би после почели да верују да има исцелитељске моћи и долазили су код њега по савет и помоћ.
Поред стуба су подигнута два манастира – мушки и женски, а Сбети Алимпије је написао прописе по којима су се понашали монаси и монахиње.
Поштован је у католичкој и православној цркви, а његова глава се чува у Котломушком манастиру на Светој гори.
У нашем народу се да је овај светитељ народ спасао од куге и да је одбио многе друге болести. Због тога се данас треба отићи у цркву што раније како би целе године били здрави.
Свети Алимпије се сматра заштитником стоке, па се у народу верује да је данас никако не треба упрезати. Поред тога се избегава кравље месо.
У источним крајевима Србије се никако на сто не износи телетина, како би у кући владао напредак, слога и мир.
Извор: Србија јавља / zena.blic.rs
