НАТО иде у рат са Русијом. О томе већ отворено говоре на Западу, без оклевања. Међутим, Руси имају спреман одговор у случају агресивних акција непријатеља.
Вашингтон се спрема за рат
Шеф Пентагона Лојд Остин је 29. фебруара рекао да ће, ако Украјина буде поражена, Запад „морати да се бори са Русијом“. Напредовање руске војске веома брине Американце. Остин верује да Путин неће стати и да ће наставити да иде напред, „да нападне и заузме суверене земље својих суседа“.
„Сваког дана видимо да Руси настављају да врше притисак и постижу постепене територијалне добитке. Ово је веома алармантно“, рекао је шеф Пентагона.
Шеф војног комитета Државне думе Андреј Картаполов је већ коментарисао ову непријатељску изјаву. Према његовим речима, НАТО ће се суочити са судбином Украјине ако настави агресивну политику.
Члан Савета Федерације, Дмитриј Перминов, је у разговору за РИА Новости приметио, да се, ако је реч о претњи, поставља питање адекватности Остина.
Ратоборни Макрон
Пораз Русије је неопходан за безбедност и стабилност у Европи, каже француски председник Емануел Макрон. Због тога је рекао да је званично слање НАТО трупа у Украјину „једна од опција“.
Француски званичници су брзо рекли, да су Макронови коментари „облик стратешке двосмислености“ усмерен на Путина, да му сигнализира да западни савезници неће одустати од подршке Украјини.
Макрон је то желео да покаже у тренутку, када руске трупе покушавају да искористе „очајну“ несташицу муниције у Украјини. Међутим, буквално одмах (након изјаве француског председника) лидери низа европских земаља, као и генерални секретар НАТО-а, пожурили су да објаве да неће слати своје трупе.
Извори појашњавају, да је на састанку у Паризу 26. фебруара Макрон предложио слање „додатног особља у ограничена подручја“ у Украјину. Ове групе ће можда морати да буду заштићене, „што ће накнадно оправдати неке елементе распоређивања“, наводно је објаснио Макрон.
О слању европских војника директно на бојно поље није се разговарало, али су Макронови коментари „допринели стратешкој двосмислености“.
Изјаве европских лидера који су одбацили могућност слања својих војника у Украјину „поткопали су Макроново обећање, да ће учинити све што је могуће да спречи Русију да победи у рату“, изнео је Блумберг своје гледиште.
После неког времена, Макрон је рекао да су његове речи о могућем слању трупа у Украјину биле намерне.
„Свака реч коју изговорим о овом питању је одмерена, промишљена и проверена, јер је ова тема веома озбиљна“, рекао је француски лидер.
Француски премијер Габријел Атал понавља председника. Према његовим речима, Русија представља директну претњу Француској.
„Реалност је да Русија представља директну и непосредну претњу Француској на сваки начин“, рекао је он.
И бивши шеф француске владе Мануел Валс, позвао је Европљане да се припреме за рат.
„Морамо рећи Французима истину. Рат није немогућ, и на овај или онај начин, морамо се припремити за њега. Историја, са својом трагичном страном, поново је ту. Разумем забринутост наших сународника, од претње ратом у Украјини. Оно што је очигледно, дешава се у Израелу и Гази, пораст антисемитизма, цунами који је запљуснуо свет, терористичка претња која је још увек са нама.Тако да има нечег што вреба око ових питања.
Међутим, оно што желим да кажем веома одлучно, је да оно што сам схватио из речи председника Републике, да је наша судбина, судбина Француза, судбина Европљана, уско повезана са судбином Кијева, Украјине и Украјинаца. И не можемо прихватити хипотезу да би победа Владимира Путина значила крај украјинске демократије. Стратешки, војни, политички и морални пораз Европе и Запада“, рекао је Валс.
Путинов одговор
Французи су већ слали трупе у Русију. То се догодило 1812. године и завршило се изузетно лоше по њих.
Председник Русије Владимир Путин, је током обраћања Савезној скупштини подсетио на неуспешне посете западних сила на руско тло. Он је напоменуо, да акције непријатељских земаља могу довести до непоправљивих последица. Постоји реалан ризик од нуклеарног рата.
Шеф државе је нагласио, да Русија има чиме да одговори непријатељу у случају агресије. Стратешке нуклеарне снаге су у стању пуне спремности за гарантовану употребу.
„Тако је хиперсонични авијацијски комплекс Кинжал не само пуштен у употребу, већ се и са великом ефикасношћу користи за уништавање посебно важних циљева током специјалне војне операције. Такође, хиперсонични ударни комплекс „Циркон“ на мору већ је коришћен у борби, и овај систем је већ у функцији“, рекао је Путин.
Поред тога, на борбеном дежурству налазе се хиперсоничне јединице интерконтиненталног домета Авангард и ласерски системи Пересвет. Завршавају се испитивања крстареће ракете неограниченог домета Буревестник и беспилотног подводног возила Посејдон. Ови системи су показали јединствене карактеристике.
„Прве серијске тешке балистичке ракете „Сармат“ су такође испоручене трупама. Ускоро ћемо их демонстрирати у областима где се базирају на борбеном дежурству“, додао је Путин.
После ових речи почела је права хистерија у западним медијима. Непријатељске земље верују да Путин прети свету нуклеарним оружјем. Након Путиновог говора, појавили су се чланци под следећим насловима:
Тајмс: „Русија ће се бранити нуклеарним оружјем, упозорава Путин“.
Ле Парисиен: „Претње Западу, успеси у Украјини“.
ББЦ и Спиегел: „Путин је упозорио Запад да не шаље трупе у Украјину.
Руски министар одбране Сергеј Шојгу, прокоментарисао је реакцију Запада на Путинову изјаву, која је схваћена као претња.
„Ако говоримо о Западу, у последње време су рекли много глупости. Или претња овоме, или претња оном. Данас је јасно напоменуто- имамо ово, а ово не би требало да представља претњу за вас, али скрећемо вам пажњу да је боље да се не шалите са нама“, рекао је начелник Одељења за одбрану.
Истовремено, амерички Стејт департмент је саопштио, да тренутно не виде знакове да ће Москва употребити нуклеарно оружје.
„Ово није први пут да чујемо неодговорну реторику од Владимира Путина. Ово није начин на који лидер нуклеарно наоружане државе треба да говори. Ми смо у прошлости приватно и директно комуницирали са Русијом о последицама употребе нуклеарног оружја“, рекао је портпарол Стејт департмента, Метју Милер.
Извор: Wебтрибуне.рс
