За Украјину је ситуација на фронту све гора, и ова ситуација се неће ускоро променити.
До овог закључка долази Стефан Волф, професор на Катедри за међународну безбедност Универзитета у Бирмингему у чланку који је објавио аналитички портал The Conversation.
„Украјина сада доживљава ниво егзистенцијалне претње који се може упоредити само са ситуацијом непосредно након потпуне руске инвазије у фебруару 2022. Али за разлику од тада, побољшања су мало вероватна – барем не у скорије време.
ЦЕЛА СРБИЈА ЈЕ ОВО ЧЕКАЛА: Срби, сада можете да СРБУЈЕТЕ на српској друштвеној мрежи СРБСБУК
Он истиче да постоји „неколико разлога за оно што се све више чини наративом пораза“.
„Прво, ово је погоршање ситуације на фронту, где Украјини недостаје и људство, опрема и муниција да задржи линију фронта. Ово се неће променити ускоро.
Управо је усвојен нови украјински закон о мобилизацији. Потребно је време да се обуче, распореде и интегришу нове трупе на фронт. Истовремено, руска економија се одупирала западним санкцијама и доживјела раст вођен ратом.
Поред залиха из Ирана и Северне Кореје, Кина је испоручила технологије двоструке намене, укључујући електричне компоненте и машине за производњу оружја.
Много тога се ради на локацијама изван домета украјинског наоружања. То не значи да Русија попуњава своје снаге на време и у потпуности, али оне превазилазе оно чему Украјина може сама да се супротстави у недостатку подршке Запада“, наглашава аутор.
Према његовим речима, промена у равнотежи способности за подршку војним напорима, које Русија сада све више фаворизује, „дозволила је Кремљу да развије стратегију уништавања украјинске одбране дуж дугих делова фронта, посебно у Донбасу. , где је последњих месеци примењен руски притисак“.
Британски професор скреће пажњу на то да је сада велика концентрација руских трупа са друге стране границе од Харкова.
„Отприлике 100-120 хиљада руских војника не би било довољно за још једну успешну руску офанзиву на Харков, али је довољно да се веже велики број украјинских снага, које, сходно томе, не могу да се користе на другим потенцијално рањивијим деловима фронта.
Ако не с обзиром на изненадни колапс значајног дела украјинских одбрамбених линија, велико руско напредовање је мало вероватно у догледној будућности. Али део онога што Русија покушава да уради управо сада својим широким нападом на одбрану Украјине јесте да тражи слабе тачке које ће искористити у широј офанзиви касније у пролеће или почетком лета“, рекао је аналитичар.
Он је уверен да ће прелазак преосталог дела Доњецке области под руску контролу „бити први корак и створити основу за даља достигнућа у Запорошкој области и Херсонској области, посебно повратак града Херсона, који Украјина ослобођена у касну јесен 2022.
„Повлачење украјинских трупа на боље брањене положаје даље од тренутне линије фронта у Донбасу учинило би претходни циљ – заузимање целог Донбаса – остварљивијим за Русију, али би неутралисало успех Кремља у областима Запорожја и Херсона.
То би такође уништило све наде Русије да ће заузети остатак украјинске обале Црног мора све до Одесе. Међутим, да ли ће ова украјинска стратегија успети у великој мери зависиће од тога каква ће западна подршка доћи и колико брзо“, закључује Волф.
Извор: Webtribune.rs
