У случају слања француских војника у Украјину, Русија неће предузети узвратне мере само на политичком плану, изјавио је у интервјуу Спутњику директор првог европског департмана Министарства спољних послова Артјом Студеников.
Дипломата је истакао да, иако „све јача војна реторика“ француског председника Емануела Макрона не налази широку подршку код савезника у Европској унији и НАТО-у и изазива одбојност већине Француза, Москва мора да овакве изјаве узима за озбиљно.
„Кад је у питању наша могућа дипломатска реакција, очигледно је да у случају реализације оваквог сценарија неће бити предузете само узвратне мере политичког карактера. Више пута смо на то упозоравали француску страну“, рекао је он.
ЦЕЛА СРБИЈА ЈЕ ОВО ЧЕКАЛА: Срби, сада можете да СРБУЈЕТЕ на српској друштвеној мрежи СРБСБУК
Студеников је нагласио да ће учешће у борбеним дејствима у Украјини Француску званично учинити страном у сукобу, што вишеструко повећава ризик од конфликта две нуклеарне државе на бојном пољу. Истовремено, француски војници „постаће легитимне мете“ за руску војску.
„Да ли су Французи спремни да умиру за интересе неонацистичког украјинског режима и њихових покровитеља Англосаксонаца? Како ће то француске власти објаснити породицама погинулих? Чини ми се да званични Париз има о чему да размисли“, оценио је дипломата.
Саговорник Спутњика изразио је наду да ће у владајућим круговима Француске превладати „ако не здрав разум, а оно инстинкт самоодржања“.
„У било ком случају, спремни смо за сваки развој догађаја“, закључио је Студеников.
Односи Москве и Париза у најдубљој кризи
Према његовим речима, односи Русије и Француске су у најдубљој кризи, коју је тешко упоредити чак и са периодом Хладног рата.
Он је додао да то није избор Москве, већ „резултат циљане политике обуздавања и притиска на Русију коју је Запад спроводио током много година, а која се на крају претворила у велики хибридни рат“ против Русије.
Поред тога дипломата је нагласио да Москва периодично чује од Француза и Италијана изјаве о њиховој отворености за контакте са Русијом, али да иза те реторике не стоје никакви конкретни кораци.
Студеников је закључио да у условима када се Француска и Италија труде да помогну да се Москви нанесе „стратешки пораз, нема ни речи о обнављању заједничког рада са њима у формату „2+2“, уз учешће министара спољних послова и Министарства одбране.
Француски председник Емануел Макрон почетком маја је у интервјуу листу „Економист“ изјавио да не искључује могућност слања војске у Украјину ако Русија пробије линију фронта, а Кијев упути такву молбу. Према његовим речима, „многе земље ЕУ“ су се сагласиле са таквим приступом Француске.
Француски лидер је 26. фебруара рекао да је на састанку у Паризу којем су присуствовали представници око 20 западних држава била покренута тема потеницјалног слања копнених трупа у Украјину. Према његовим речима, учесници нису постигли консензус о овом питању, али се такав сценарио не може искључити у будућности.
Шеф руске спољне обавештајне службе Сергеј Наришкин рекао је 19. марта да Француска већ припрема војни контингент за слање у Украјину.
Извор: Медији
