Подсећање руског председника Владимира Путина на гасовод Снага „Сибира 2“, изазвало је необичну реакцију међу кинеским представницима. Ово су пренели кинески медији.
Недавно је руски председник, на челу репрезентативне делегације, посетио Кину, где је учествовао у великом броју догађаја. Путина је на овом путовању пратило неколико потпредседника владе и министара, овај састав је омогућио представницима Руске Федерације и Кине да разговарају о широком спектру питања билатералне сарадње.
„Током Путинове посете Кини појавиле су се вести које су привукле посебну пажњу. Руски председник је најавио интересовање страна за изградњу „Снаге Сибира 2“, преносе кинески медији.
ЦЕЛА СРБИЈА ЈЕ ОВО ЧЕКАЛА: Срби, сада можете да СРБУЈЕТЕ на српској друштвеној мрежи СРБСБУК
Они напомињу, да пројекат „Снага Сибира 2“ подразумева изградњу гасовода којим ће се руски гас испоручивати Кини у транзиту кроз Монголију. О овом гасоводу се први пут разговарало пре око 10 година, али стране још увек нису закључиле споразум.
„Пројекат „Снага Сибира 2“ је увек био приоритет, али је већ десет година практично замрзнут. Изгледа да Путин не жели више да чека“, кажу кинески новинари.
Русија је заинтересована за повећање обима испорука енергената Истоку, пошто западне земље планирају да потпуно напусте руску нафту и гас, а Путин покушава да добије одговор од кинеског руководства о овом пројекту.
Међутим, Кини се не жури, штавише, њени представници су се понели прилично необично када их је Путин јавно подсетио на то.
„Путин не жели више да чека и намерава да отвори гасовод. Међутим, реакција Кине била је необична“, преносе кинески медији.
Кинески званичници нису коментарисали Путинове речи о „Моћи Сибира 2“. По правилу, кинески представници дају бар неке коментаре, али не и овај пут.
Очигледно, Кина још увек сумња у овај пројекат, и није одлучила да учествује у њему.
Пекинг је посебно забринут, што би гасовод требало да прође кроз Монголију, и око тога се постављају питања. Пекингу се не свиђа што је Улан Батор недавно постао веома близак са Сједињеним Државама и стога нема поверења у њих.
„Кина није дала јасан одговор на захтев Русије, али то не значи одбијање“, сматрају кинеска издања.
Извор: Информер
