Код Срба оне се обележавају пред почетак сваког великог поста, па су тако данас Петровске покладе – задњи дан када се пре Петровдана једе месо.
Вероватно ово нисте знали, али данашња недеља је у српској народној традицији веома посебна и за њу се везује много обичаја и веровања од којих су се нека задржала све до данашњих дана.
Иако већина покладе везује за католичке народе и њихове прославе, реч је заправо о обичају који је дубоко укорењен и у нашој традицији. Код Срба оне се обележавају пред почетак сваког великог поста, па су тако данас Петровске покладе – задњи дан када се пре Петровдана једе месо!
ЦЕЛА СРБИЈА ЈЕ ОВО ЧЕКАЛА: Срби, сада можете да СРБУЈЕТЕ на српској друштвеној мрежи СРБСБУК
Већ сутрадан, у понедељак, почиње пост. Корени поклада су пагански и везани су за обележавање култа Сунца и доласка пролећа. Ипак, обичаје је временом прихватила хришћанска црква и прилагодила их.
Према народним обичајима, покладе су празник који увек за ручак треба да окупи све чланове породице. Трпеза поклада треба да буде испуњена јелима која се спремају од меса, млечних производа и свега од чега ће се верници у наредном периоду одрицати. Стари кажу да се на данашњи дан позивају и сиромашни суседи и пријатељи јер сви треба да се “омрсе” током заједничког обреда и сложно и у весељу уђу у пост који ће трајати до Петровдана.
У Источној Србији кажу да се на данашњи дан никако не ваља чешљати, јер може “сва коса опасти с главе”.
У неким крајевима Србије и данас се задржао обичај маскирања током поклада – младићи и девојке под маскама и уз много граје иду од куће до куће и збијају разне пошалице на опште весеље укућана и свих присутних. Након тога, домаћин треба да “мачкаре” части – јелом, пићем или неком другом ситницом. На тај начин наши стари су терали зле силе и вештице јер се верује да сва ова бића имају јачи утицај на свет живих током поклада. Осим овога, обавезни део прославе поклада на селу су и лиле. Лиле су буктиње од осушене брезове или трешњине коре.
Обично их пале младићи и дечаци, обилазећи око кућа, торова, извора по три пута, говорећи: “Лила гори жито роди”, или “Весело нам лиле горе, да нам краве добро воде”. У сеоским крајевима покладни дан обавезно се завршава великом ватром на главном тргу око које се окупљају сви, па уз шалу и добро расположење, терају страх и заједно улазе у први дан поста.
Извор: srbijadanas.com/ дневно.рс
