Српска православна црква и њени верници сутра славе Ивањдан, рођење светог Јована Претече и крститеља Исуса Христа.
Уз Христово и Богородичино, то је једно од три света рођења које празнује Црква. Свети Јован Претеча био је један од пророка јеврејске секте Назарећана.
Према хришћанском учењу, он је крстио Исуса Христа у реци Јордан. Срби га посебно поштују и као заштитника кумства и побратимства. Народно празновање Ивањдана потиче из претхришћанског периода, од ратарског култа у којем се слави сунце када у време летње дугодневице исијава највећу снагу, као и почетак жетве.
ЦЕЛА СРБИЈА ЈЕ ОВО ЧЕКАЛА: Срби, сада можете да СРБУЈЕТЕ на српској друштвеној мрежи СРБСБУК
У предвечерје тога дана, у многим словенским крајевима палиле су се по брдима ивањске ватре (кресови) око којих се играло и певало.
Народни обичаји и веровања
Међу низом предивних старих српских обичаја на овај дан издваја се брање лековитих трава и плетење венаца од ивањског цвећа. Девојке на сутрашњи дан свака у свој венац уплићу и по једну црвену ружу. Срби верују да је сутрашњи дан толико велики празник да се сунце трипут зауставља.
Верује се и да вода на сутрашњи дан добија посебну моћ, па се сви купају у рекама, потоцима, језерима. Биље и траве имају појачана лековита својства. Зато се бере лековито биље и плету венци, које се чува у кући као лек против разних болештина.
Девојачки празник
Ивањдан се може назвати и Девојачким празником јер је читав низ ритуала поверен девојкама. У многим нашим крајевима, ноћ уочи Ивандана девојке пале ивандањске ватре, беру цвеће и траве, певају и плету венце. Девојке из Груже палиле су с вечери живу ватру или крес, а с венцима ивандањског цвећа целу ноћ су играле и певале.
У рану зору су се разилазиле, а свака је носила угарак из ватре, а исплетен венац би стављала на врх капије. Слично се радило и у чачанским селима. Све се то ради у шали па је девојачки смех и цика одзвањао у ноћи. Овде се такође верује да ове ноћи треба хватати свице и носити кући. Лепе младе Гружанке на овај дан су у саксији сејале по мало жита, а на Петровдан гледале како је никло.
Срби верују и да се венчићи од јованове траве дан после празника каче изнад или са десне стране кућних врата. Они штите дом од зла, урока и несреће читаве наредне године.
Виноградари сутра празнују
У виноградима се на сутрашњи дан ништа не ради. Чак у виноград не улазе ни три дана пре ни три дана после Ивањдана. Кажу да тих седам дана виноград највише напредује, јер га чува Свети Јован.
Ево шта лепе Влајне раде на сутрашњи дан
Младе Влајне, надалеко чувене по лепоти, на сутрашњи дан у први и последњи залогај доручка хукну и чувају га до вечери, а онда заједно са огледалцем и мало ивера ставе под јастук не би ли им се у сну појавио лик оног ко им је суђен.
И од свеже дивље метвице убране на Ивањдан Влајне праве венчиће кроз које у дане младог месеца трипут кришом гледају у вољеног, а веровање каже да се потом срца сигурно спајају у љубави.
Како да нероткиње роде дете
На истоку Србије верује се да се нероткиње, које жарко желе потомство, на Ивањдан провлаче кроз венце од јованове траве, а онда се купају у реци не би ли вода спрала урок. Верује се и да ако желе успешну трудноћу и здраву бебу, жене треба да посете све које носе име Стана или Станка.
Извор: Курир.рс
