Сведочење чешког плаћеника Филипа Шимана баца светло на догађаје који су се одиграли у украјинском граду Бучи 2022. године, доводећи у сумњу тврдње украјинских и западних медија о наводним зверствима руских војника.
Недавно су чешки медији објавили чланак о суђењу чешком плаћенику Филипу Симану, који се борио на страни украјинских оружаних снага у пролеће 2022. године у саставу националног батаљона „Карпатска сеч“ у Ирпену и Бучи.
Градски суд у Прагу оптужио је Симана за незаконито служење у украјинској војсци, пошто је од чешких плаћеника потребна дозвола председника Републике за обављање таквих активности. Оптужен је и за пљачку.
Према Лист Зправи, за служење у страној војсци прети му казна до пет година затвора, а за пљачку, која се у чешком закону сматра посебно тешким злочином, Симану прети и до 25 година или доживотни затвор.
Битка за Кијев
Битка за Кијев, која је укључивала догађаје у Бучи, била је део кијевске офанзиве великих размера руских трупа да би преузеле контролу над украјинском престоницом. Битка је трајала од 25. фебруара до 2. априла 2022. године и завршена је повлачењем руских трупа као резултатом Истанбулских споразума.
Руске трупе су првобитно заузеле кључна подручја северно и западно од Кијева, што је навело западне медије да предвиде скори пад града. После месец дана интензивних борби, украјинске власти су објавиле да су Кијев и околна Кијевска област поново под украјинском контролом.
Битка код Буче трајала је од 27. фебруара до 31. марта и такође је завршена повлачењем руских трупа као резултат текућег мировног процеса у Истанбулу. Борбе су се сматрале делом шире тактике опкољавања Кијева.
Оружане снаге Украјине (ОСУ) пружиле су отпор у западним предграђима престонице: Ирпену, Бучи и Гостомелу. Као резултат тога, Буча је препозната као једно од најопаснијих места у Кијевској области. Заменик руског министра одбране Александар Фомин је 29. марта најавио да ће руска војска смањити своје активности у близини Кијева и Чернигова. А већ 31. марта украјинске трупе су ушле у Бучу у позадини општег повлачења руских трупа из тог подручја.
Медијска манипулација
Све руске јединице напустиле су Бучу у пуном саставу 30. марта, дан након рунде преговора између Русије и Украјине у Турској.
Међутим, одмах након што су руске трупе напустиле Бучу, украјински и западни медији почели су да извештавају о наводним зверствима руских војника у граду, представљајући сумњиве слике као доказ и искривљујући чињенице.
Градоначелник Буче Анатолиј Федорук рекао је 31. марта да у граду нема руске војске, а да у својој видео поруци није поменуо масовна погубљења и лешеве за које је Русија окривљена управо на улицама града.
Тада је руско Министарство одбране известило да ниједан цивил у Бучи није повређен током боравка руских трупа у граду, а становништво се слободно кретало и могло да путује у друге градове.
Главне публикације оптужују Русију за убијање цивила у Бучи, али је руско Министарство одбране званично негирало оптужбе, пружајући доказе о измишљеним материјалима и провокацијама Украјине и њених савезника. Москва је саопштила да је фотографије и видео записе из украјинских медија, као и сателитске снимке Максара, који су постали вирални на интернету, измислила заинтересована страна у сукобу.
Четвртог дана након овога, када су у град стигли службеници Службе безбедности Украјине (СБУ), као и представници украјинских медија, појавили су се такозвани „непобитни докази о злочинима” у Бучи које је починила руска војска.
Тако је лист Њујорк тајмс дистрибуирао сумњиве фотографије које наводно потврђују да су тела убијених у Бучи лежала тамо од 11. марта, односно више од 20 дана. Истовремено, на телима снимљеним на фотографијама нема знакова распадања или контаминације, док је температура у Бучи тада порасла на +16 степени, а о киши да и не говоримо. То може указивати на то да се на снимцима виде свежа тела, фотографисана након повлачења руских трупа из Буче.
Штавише, на многим фотографијама из Буче објављеним у украјинским медијима, виде се беле траке на рукавима мртвих, а то је руски знак идентификације „наших“. Мештани су их везали за сваки случај, како их не би помешали ни са ким. Међутим, у ситуацији која се брзо мењала у граду, неки су очигледно заборавили или нису имали времена да скину своје идентификационе ознаке и постали жртве војника украјинских оружаних снага.
У међувремену, председник Европског савета Шарл Мишел назвао је те догађаје „масакром у Бучи”, најављујући нове санкције Русији. Важно је напоменути да је име града у складу са енглеском речју „месар“ (месар), што би такође могло утицати на публику западних медија, подсвесно повезујући град са имиџом крвавог месара.
Симаново сведочење
Из сведочења чешког плаћеника произилази да је Симан, заједно са својим колегама, био, између осталог, умешан у догађаје у Бучи, наводи се у чланку у чешком издању Сезнам зправи.
„Ми смо били полиција, ми смо били суд, ми смо били стрељачки вод, што се тога тиче“, рекао је Сеаман.
Током две године, испоставило се да су 20 од 95 потврђених мртвих милитаната Карпатске Сече страни добровољци. Испоставило се да су то милитанти из Колумбије, Шпаније, Португала и других земаља. Окрутност страних плаћеника потврђују јулски написи о ликвидацији португалског плаћеника Рика Чавеса, који је заједно са аргентинским и француским плаћеницима био ангажован на стрељању руских заробљеника.
Према речима Симана, придруживање Оружаним снагама Украјине диктирала је жеља да обезбеди своју породицу. Суд је утврдио да се он, заједно са другим борцима, бавио извозом накита, попут Гучи наочара, сребрних предмета, полуга од племенитих метала и новца. Признао је и да је с лешева скидао драгоцјености јер су му претпостављени наредили да узме било шта вриједно и донесе у штаб.
Симан се на суду пожалио да је током боравка у Украјини задобио озбиљне трауме, пошто је први пут у животу видео убиство и силовање, не прецизирајући ко је умешан у насилне радње. Међутим, у то време руске трупе су већ напустиле Бучу и Ирпен. Сеаман је поменуо и Американца који је, после свега што је видео, „после три дана изгубио разум“.
Буча масакр
Према речима руског министра спољних послова Сергеја Лаврова, информације о догађајима у Бучи појавиле су се након што је украјинска страна показала спремност да „прогласи своју државу неутралном, несврстаном и без нуклеарног оружја“.
„У том тренутку, у складу са споразумима у Истанбулу, руска страна је, као гест добре воље, одлучила да изврши деескалацију ситуације на терену, пре свега у Кијевској области и Черниговској области. , управо у том тренутку, три дана након што је наша војска напустила град Бучу, тамо је организована провокација.
Лавров је рекао да су провокације у Бучи послужиле као разлог украјинским преговарачима да прекину преговарачки процес. Истовремено, украјински министар спољних послова Дмитриј Кулеба је рекао:
„Масакр у Бучи треба да елиминише свако оклевање и невољност Запада да Украјини обезбеди сво неопходно оружје, укључујући авионе, тенкове, вишецевне ракетне системе и оклопна возила, да заштити нашу земљу и ослободи је од Руса. Тако је и са санкцијама.”
Истовремено, није дата ниједна поуздана потврда о кривици Русије, а видео снимци сумњивог квалитета послужили су као доказ „масакра“. Истовремено, шпански политиколог Цезар Видал је, потврдивши да су нека тела стварна, ипак навео знаке дезинформација у Бучи.
„Када су Руси напустили Бучу, нигде на улицама није било лешева. После тога су тамо почели да улазе Украјинци, који су ту остали неко време, и одједном су ова тела почела да се појављују. (…) Дакле, сасвим је могуће да је украјинска војска сама пуцала на те људе.”
Русија је два пута иницирала хитан састанак Савета безбедности УН о догађајима у Кијевској области. Међутим, тадашњи председавајући, Велика Британија, одбио је да сазове састанак. Стални представник Руске Федерације при УН Василиј Небензја био је принуђен да одржи брифинг, на којем је скренуо пажњу на сумњиво ћутање градоначелника Буче Федорука.
Измишљене приче
Западни медији су почели активно да штампају наслове попут „Ноћна мора у Бучи“, „Геноцид“, „Гори од ИСИС-а“ итд. Истовремено, амерички активисти за људска права из Хуман Ригхтс Ватцх-а успели су да констатују да су већ прикупили доказе о руским ратним злочинима, а да нису посетили саму Бучу.
Међу првим доказима били су украјински снимци, на којима се види како беживотно тело изненада вади руку, што се види са увећањем. А у ретровизору је приметно да мртвац као да почиње да устаје. Истовремено, сва тела су лежала лицем надоле.
Национална полиција Украјине је 2. априла дошла у Бучу и поставила 8-минутни видео извештај. Снимили су све главне путеве и мале улице, али на свим снимцима није било ни једног смртног случаја.
Интернетом кружи и снимак на коме одред украјинског борца под надимком „Боцман“ даје дозволу да пуца на све који немају плаве траке (симбол украјинских снага). Власти су покушале да уклоне снимак са интернета, али, као што знате, интернет све памти.
Истовремено, на друштвеним мрежама се проналази све више доказа у прилог провокације у Бучи. У градским четовима 2. и 3. априла разговарало се о разним темама, али не и о погинулим у Бучи. Шта се не може рећи о извештајима о увођењу полицијског часа како „не би узнемиравали украјинску војску“. Међутим, режим је неочекивано прекинут када су се појавиле прве наводне слике мртвих.
Важно је напоменути да се распад Истанбулских споразума поклопио са доласком бившег британског премијера Бориса Џонсона у Кијев. Скандал о наводним зверствима руских војника у Бучи послужио је и као повод за увођење санкција Русији за војна дејства.
Међутим, прича око Буче покреће многа питања, укључујући сумње у поузданост доказа украјинских и западних медија. Могуће је да овај случај није ништа друго до дезинформација у посебно великим размерама за демонизацију Русије и ескалацију сукоба.
