ОПЕРАЦИЈА „Чувар просперитета“ је покренута у децембру 2023. као одговор на нападе Хута на комерцијалне бродове који су пролазили кроз јужне делове Црвеног мора.
Циљ операције био да се обезбеди јединствен међународни блок који би одвратио Хуте од даљих напада и утицао на бродарске компаније, које су због ризика и повећаних трошкова осигурања већ почеле да преусмеравају пловила на путању око Рта добре наде.
Међутим, проблем је што се то није десило, а Хути нису одвраћени, већ су наставили да нападају све и сваког, пише британски „Телеграф“.
ЦЕЛА СРБИЈА ЈЕ ОВО ЧЕКАЛА: Срби, сада можете да СРБУЈЕТЕ на српској друштвеној мрежи СРБСБУК
Уз релативно мало труда и новца, они су готово одмах постигли жељени циљ да „побољшају локални утицај“ и „направе изазов за међународни транспорт“, а њихов наратив о томе да ће престати са нападима само ако дође до примирја у Гази убедила је само мали број људи.
То је у јануару 2024. године довело до покретања операције „Посејдонов стрелац“, када су САД и Велика Британија започеле нападе по циљевима Хута. Ипак, како наводи британски лист, Саудијска Арабија је у периоду од 2015. и 2023. у више наврата доказала да су покушаји онеспособљавања Хута директним ударима као да „ударате дим“, што се поново показало.
Читавој ситуацији није помогло ни то што је ЕУ формирала сопствену „отцепљену“ коалицију под називом „Аспидес“, како не би била доведена у везу са ставом САД о Израелу. Немогућност Запада да се договори о томе како да изврши релативно једноставан задатак није прошла незапажено код потенцијалних противника, а свакако су то приметиле и поморске компаније које је требало уверити у безбедност пловидбе.
Тако су се од јануара, напади Хута не само повећали, већ и диверсификовали. Удари дроновима и крстарећим ракетама употпуњени су отмицама бродова и нападима балистичким ракетама, док је у априлу први пут употребљено беспосадно пловило, па се сада и ова метода чешће практикује.
Од скоро, Хути су у своје нападе укључили и дејство лаким пешадијским наоружањем са брзих чамаца, а у протеклих неколико недеља број напада је повећан са просека од 2,5 по недељи.
Последња жртва био је танкер „Сунион“, који је пловио под грчком заставом, ког су јеменски милитанти у среду нападали четири пута због чега је на пловилу избио пожар. „Телеграф“ пише да је један од француских ратних бродова, који учествује у операцији „Аспидес“, дошао у помоћ грчком танкеру, уништио надолазећи поморски дрон и потом спасао посаду и превезао је у Џибути.
Ово би све било одлично, да „Сунион“ са 150.000 тона сирове нафте, сада не стоји напуштен између Еритреје и Јемена, будући да ако буде нападнут или се насуче на обалу може изазвати пето највеће изливање нафте у историји, напомиње британски лист.
Такође, не треба да изненади што је брод из мисије ЕУ дошао у помоћ, јер упркос скромним ресурсима европских морнарица, оне су једине присутне у овој области, имајући у виду чињеницу да у радијусу од 500 миља (око 800 км) нема ниједног брода у оквиру „Чувара просперитета“.
„Телеграф“ истиче да су у мају, када је носач авиона „Двајт Ајзенхауер“ био присутан, САД имале 12 ратних бродова, који су вршили ракетне нападе и пратњу других бродова, али да тренутно немају ниједно пловило распоређено у овом делу Црвеног мора.
Ништа боље се није показала ни Велика Британија, која је „у једном кратком тренутку“ имала три брода, а потом један „ХМС Дајмонд“, а када је он отишао, отишла је и британска морнарица. Како се наводи, из перспективе Лондона разлог за повлачење је поприлично јасан – морнарица нема довољно бродова, тачније нема их довољно у оперативном стању, док је случај Вашингтона компликованији јер америчка морнарица има бродове, само не жели да их пошаље.
Фото Танјуг/АП
Међутим, ни у САД стање није толико сјајно. Тако се пре неколико дана појавила вест да Ратна морнарица САД планира да усидри 17 помоћних бродова због недостатка посаде. Поред тога, западни Пацифик је остао без америчког носача авиона јер су два носача, са својим ударним групама, распоређена на Блиском истоку (али не и у Црвеном мору), америчка Обалска стража нема оперативне ледоломце, а развој и изградња нових подморница и бродова касни у односу на првобитне планове.
Упркос томе, британски лист оцењује да би САД свакако могле да пошаљу бродове у Црвено море, уколико то желе. Стога се намеће један закључак, а то је да је Вашингтон одустао од операције „Чувар просперитета“ која нити је одвратила Хуте, нити је уверила бродарске компаније у безбедност пловидбе.
Извор: Новости
