У народу овај празник има дугу традицију и спада у групу великих празника, који се посебно поштују
Српска православна црква и верници данас славе сећање на Усековање главе Светог Јована, или празник у народу познатији као јесењи Свети Јован или Јован Главосек.
Ирод Антипа, син Ирода Старијег, убице младенаца витлејемских у време рођења Исуса Христа, био је господар Галилеје у време проповеди Јована Крститеља. Тај Ирод је био ожењен ћерком арапског кнеза Арете.
Убрзо је отерао своју закониту жену и узео себи за љубавницу Иродијаду, жену свога брата Филипа, који је још био у животу. Против овог безакоња устао је Јован Крститељ и пред свима напао Ирода.
ЦЕЛА СРБИЈА ЈЕ ОВО ЧЕКАЛА: Срби, сада можете да СРБУЈЕТЕ на српској друштвеној мрежи СРБСБУК
Пошто цар није дозвољавао да ико говори против њега, свети Јован се убрзо нашао у тамници. За време једне забаве у свом двору у Севастији Галилејској, пред гостима је играла Саломија, ћерка Иродијадина и Филипова.
Пијани Ирод, занесен ватреним плесом, обећао је играчици да ће јој дати шта год да тражи, а она је затражила главу Јована Крститеља на тацни.
Ирод је наредио да се то уради, па су Јована посекли у тамници и донели су његову главу на тањиру. Јованови ученици ноћу су узели тело свог учитеља и сахранили га, а Иродијада је избола иглом Јованов језик, па главу закопала на неко нечисто место.
Смрт светог Јована догодила се пред Пасху, а празновање 11. септембра установљено је због тога што је тог дана освећена црква коју су подигли на његовом гробу у Севастији цар Константин и царица Јелена.
Ирод је наредио да се то уради, па су Јована посекли у тамници и донели су његову главу на тањиру. Јованови ученици ноћу су узели тело свог учитеља и сахранили га, а Иродијада је избола иглом Јованов језик, па главу закопала на неко нечисто место.
Смрт светог Јована догодила се пред Пасху, а празновање 11. септембра установљено је због тога што је тог дана освећена црква коју су подигли на његовом гробу у Севастији цар Константин и царица Јелена.
У народу овај празник има дугу традицију и спада у групу великих празника, који се посебно поштују.
Избегава се било какав рад, како напољу, тако и унутар куће. На данашњи дан цела породица пости, а народ се окупља у храмовима на литургији.
Нарочито је распрострањено веровање да се на данашњи дан не једе и не пије ништа што је црвено, јер то подсећа на проливену крв Јованову.
Из истог разлога данас не треба узимати нож у руке.
У неким крајевима води се рачуна да због напретка деце, малишани никако на овај дан не једу парадајз, брескве, јабуке и било шта друго црвене боје.
Посебно је интересантно веровање у источној Србији где се верује да на овај дан чак треба скидати и црвени кончић са руке, који према сујеверју ономе ко га носи, осталим данима – доноси срећу! Наиме, према овом веровању никако не смете оставити црвени кончић везан, јер ће вам од овог дана све “ићи наопако”!
Извор: Телеграф.рс
