Ако би се сада супротставиле Сиријској Арапској Војсци (САА) која однедавно поседује најбоља руска противваздушна средства на свету, Ваздухопловне снаге САД-а би биле осуђене на пораз. Једина прихватљива опција за САД је да оду, штедећи себе од понижења овакве врсте.
Историја се понавља. Сједињене Државе су већ једном раније, на исти начин у Ираку, искористиле курдске борце, обећавајући им државу пре него што их је Садам Хусеин масакрирао. Данас САД остављају неке друге Kурде (којима су такође обећали државу) да се суоче с Турском. За неколико месеци рат ће бити готов. Након осам година борбе и жртвовања десетина хиљада исламских плаћеника, сан о уништењу државних структура Сирије неће успети да се оствари.
Пре недељу дана, две ракетне јединице С-300 су распоређене у Деир Ез-Зору у источној Сирији. Одмах након тога, интензитет летова коалиције предвођених САД-ом у Североисточној Сирији, смањио се за 80%. А, почев од 18. септембра 2018. године, израелске ваздухопловне снаге више не врше упаде у ваздушни простор Сирије.
Делегација израелске војске, коју је предводио генерал мајор Ахарон Халива (шеф операција), отишла је у Москву на разговоре са генерал-мајором Василијем Трусхином (Шеф здружених операција руске војске). Односи између ове две војске су се погоршали након подмуклог обарања руског извиђачког авиона ИЛ-20 од стране израелског Ф-16, током напада на сиријске циљеве у близини руске ваздухопловне базе Хмејмим.
Израелска делегација је отишла у Москву јер у међувремену није успела пронаћи никакве шупљине у зони забрањеног лета, коју је наметнуо нови систем сиријске одбране достављен из Русије. Израелци су се понадали да би могли од Руса да добију сигурносне кодове за сиријске ракете. Русија је, сасвим јасно, одбила да им ове кодове преда.
Kоји су то елементи аутоматизованог управљања сиријским ваздушним простором који спречавају Израелце и Американце да се понашају како су навикли? Сирија је добила 6 до 8 С-300 / ПМУ2 ракетних система, са акционим дометом од 250 км. Ракете гарантују сигурност сопственим авионима, као и сиријским војним (копненим) циљевима. Међутим, саме ракете и нису најважнији елемент ове слагалице.
Управљање је осигурано аутоматизованим системом управљања, Пољана Д4М1. Улога аутоматизованог система управљања је интерфејс неопходан за рад сиријских ваздушних јединица и средстава противваздушне одбране у исто време.
Пољана Д4М1 може да покрије површину од 800 х 800 км [површина нешто већа од Француске, прим. Радо Мир], пратећи на монитору до 500 ваздушних циљева и балистичких ракета а активно пратити 255 од њих. Управо захваљујући Пољана Д4М1, командни центри војске Сиријских ваздухопловних снага такође примају екстерне информације од руског авиона А-50У (руски АВАKС) и руских сателита за надзор.
У меморији рачунара сервера Пољана Д4М1 похрањени су радарски одрази свих могућих ваздушних циљева, укључујући и крстареће ракете и свакако, наводно „невидљиви“ авион Ф-35.
Kада радар у Сирији детектује ваздушну мету, аутоматизовани систем Пољана Д4М1 објављује информације свим радарима за детекцију и системима за вођење авиона, као и сиријској (и руској) противваздушној артиљерији. Једанпут идентификовани, ваздушни циљеви се аутоматски додељују коме треба за обарање. Овај аутоматизовани систем осигурава да чак и најстарије сиријске ракете из совјетске ере (С-200, С-75, С-125, итд.) буду готово једнако прецизне као и ракета С-300.
[“Невидљивог“ Ф-117а изнад Буђановаца је оборила управо српска С125-Нева.
Мрежа Пољана Д4М1 такође укључује и следеће борбене системе:
• Kрасуха-4 за ометање радара на тлу,
• АВАKС авионе
• извиђачке авионе са или без пилота.
* [укључујући и системе далеког домета као што су С-300, средњег као што је Бук-М1 и системи кратког домета као што је ракетни систем Тор-М1, Тунгуска, Kвадрат, Шлем…]
Мрежа такође укључује Р-330Ж «Житель» (Зхител Р-330ЗХ) системе за ометање НАВСТАР (ГПС), апарата за навигацију. Ово је стандардна опрема код савремених средстава за напад (авиони, хеликоптери, крстареће ракете, вођене бомбе, итд.).
Да видимо, шта имамо као последицу тога што Русија спроводи аутоматизовано управљање сиријским ваздушним простором?
Америчке војне базе у Сирији састоје се углавном од трупа за специјалне операције. Под тиме подразумевамо лаку пешадију, без икаквих пратећих оклопних јединица као подршке.
Због тога, они не би могли да одбране од сиријске војске подржане ваздухопловним снагама било шта на да имају распоређено на земљи. Спознаја да америчко ваздухопловство неће моћи да се провуче кроз баражну сиријску противваздушну паљбу без неприхватљивих губитака, сваку америчку интервенцију аутоматски чини неприкладном.
Управо због тога су САД и објавиле да ће почети са повлачењем 2.000 војника из Сирије. Истовремено се Турска, уз подршку Русије, спрема да покрене нову офанзиву против курдског ИПГ-а у северној Сирији.
Ове нове околности осигуравају да се сиријска војска неће сукобити са турском. ИПГ, обучена и подржана од стране Сједињених Држава, убрзано остаје без територија које је преузела од Исламске државе, а која је иста својевремено преотела од Сирије.
Извор: Srbin.info
