Учестали земљотреси, удари супер урагана, вулканске ерупције, глобално загревање, дејство Сунца на живот на Земљи, у протеклих 20 година провоцирају машту људи катастрофичним сценаријима уништења наше планете или наше цивилизације
Човечантво у овом тренутку нема спреман сценарио за одбрану од евентуалног удара великог астероида у Земљу, без обзира на бројне холивудске визуелне претпоставке које смо гледали у протеклих 10 година, каже Бранко Симоновић, из Астрономског друштва Руђер Бошковић.
Он наглашава да је скоро немогуће контролисати удар великог астероида из космоса у Земљу.
– Астероиди који долазе из правца сунца су практицно невидљиви. Један је пре пар година пао на тло Африке и откривен је практично пар сати пре него што је ударио у Земљу. Судар тог астероида са Земљом је праћен у реалном времену. Срећа, па тај стероид није био велики – казао је Симоновић и додао да је добра вест да велики број астероида чији је пречник већи од километра јесу у радару научника и за сада се њихове предвиђене путање не сударају са земљином орбитом.
Учестали земљотреси, удари супер урагана, вулканске ерупције, глобално загревање, дејство Сунца на живот на Земљи, у протеклих 20 година провоцирају машту људи катастрофичним сценаријима уништења наше планете или наше цивилизације.
Симоновић каже да је веома тешко говорити о јасним превиђањима будућности наше планете.
– Постоје различите катастрофичне појаве. Неке могу да угрозе апсолутно живот на земљи, а неке само да врате цивилизацију на неки нижи код, у којем би, у тотално промењеним условима, људи практично кренули из почетка. Наравно, катастрофичне појаве могу пореклом бити земаљске и васионске. Нажалост, људи имају цео век иза себе у којем се сами на катастрофалан начин понашају према свом окружењу – казао је Симоновић.
Према његовим речима, јако је тешко предвидети појаве као што су супер вулкани, мини ледено доба или нуклеарни рат, који би радикално изменили услове живота на земљи.
– Морамо бити спремни на изненађења, јер нас историја томе учи, а људи као цивилизација још увек нису стигли до ралне могућности да предвиде природне катастрофе, као што би, на пример, била ерупција вулкана Јелоустоун, која би за последицу имала вулканску зиму. Та вулканска зима би настала због густог облака прашине који би заклонио деловање Сунца на нашу планету. Све би то за последицу имало нестајање бројних животињских и биљних врста и насрушавање крхког баланса екосистема који је успостављен на Земљи – казао је Симоновић и додао да научна анализа глобалног ризика нема изразито егзактан карактер.
Kако каже, пренасељавање одређених делова планете, све извеснији сукоби око пијаће воде и глобално загревање су катастрофични ризици за нашу планету на које човек може да утиче.
– Човечанство се понаша као домаћин који стоји у дворишту и запањено констатује “гори кућа!“. Осим академских упозорења на све теже стање у које нас води процес глобалног загревања, људи скоро ништа конкретно не предузимају да би поправили ствари. Време за акцију је било јуче, јер је глобално загревање акумулативни процес који се не зауставља…Kада сами будемо изазвали сушу библијских размера или ледено доба, биће касно за акцију – указује Симоновић.
За њега нема дилеме да деловање Сунца, уз астероиде, представља највећи ризик за живот на Земљи уз свемира.
– Сунчева активност је важна и многи мисле да је она предвидива, али реалност је сасвим другачија…Сунце је у стабилном периоду, али оно је и тада у стању да изазове експлозију, која би радикално утицала на живот на Земљи… Сунце иде ка минимуму своје активности 2019. и 2020. године. Та активност се смењује у интервалима који трају 11 година – казао је Симоновић и додао да је у 17. веку Европа била изложена мини леденом добу због изостанка сунчеве активности.
– Тако нешто вероватно може да нам се понови у годинама испред нас, јер је сунце наредне две године на минимуму своје активности. Тако безначајна промена на Сунцу може да изазове ефекте који су радикални за живот на земљи, али су сада људи спремнији за такве изазове – објаснио је Симоновић.
Фото: Pixabay.com
Извор: Tanjug
