Држава Србија даје странцима олако право на експлоатацију свог рудног блага на територији наше земље, очекујући за узврат само 5%, на основу рудне ренте, док читав приход и новац из накнадних препродајних операција и профитних добитака иде страним компанијама, а да Србија није у могућности да наплати ни динар пореза.
Након најновијег открића богатог налазишта злата и сребра на југу Србије, поново је покренуто питање колико се рудника и скривених племенитих метала налази на тлу наше земље.
Наиме, једна канадска истраживачка фирма недавно је открила на самој граници Србије са Бугарском и Македонијом одличне индикаторе да се ту налазе богата изворишта злата и сребра. Прва испитивања открила су слој од 40 метара који садржи 8,32 грама злата по тони и 193 грама сребра по тони. Истраживања се раде на површини од око 200 квадратних километара на територији Србије.
У Србији постоји велики број различитих руда метала и неметала и оне се јављају у значајним количинама. Према наводима стручњака, у Србији је најзаступљенија експлоатација гвожђа, хрома, мангана, молибдена, кобалта, кадмијума, бакра, антимона, олова и цинка. Ипак, кренимо редом.
Борски бакар и злато
У Бору се, према процени канадске компаније „Невсун“, која се бави разноврсним рудама средњег нивоа, налази око 15 милиона тона бакра и око 370 тона злата, а да је вредност овог налазишта процењена на око 100 милијарди долара.
Подсетимо, РТБ Бор је крајем августа добио стратешког партнера, кинеску компанију „Зиђин“ која је понудила 350 милиона долара за обавезну докапитализацију предузећа, чиме је постала власник 63 одсто предузећа. „Зиђин“ је уплатом од 350 милиона долара у децембру званично преузео управљање РТБ-ом, а понудио да инвестира укупно 1,26 милијарди долара плус да обезбеди 200 милиона долара за покривање текућих дугова РТБ-а.
Јадарски басен
Руда јадарит, новооткривени минерал, нађен је 2004. године у близини Лознице. Резерве руде у Јадарском басену процењују се на 136 милиона тона и, како се претпоставља, то налазише крије невероватних 10 одсто светских резерви литијума. Овај метал се иначе користи у најмодернијим технологијама, приликом израде мобилних телефона и у медицинске сврхе.
Сматра се да се налазиште руде јадарит налази на још 20 локација које се простиру до Зајечара, и да су на тим местима резултати почетних истраживања још импресивнији.
Рудник угља Бољевац
Пре неколико година у једном од напуштених рудника угља код Баљевца на Ибру (општина Рашка), пронађене су значајне резерве руде бора. Процењено је да је бруто вредност нађене руде већа од две милијарде долара.
Према прелиминарној студији изводљивости, овај рудник би могао да буде у функцији 21 годину. У том периоду, одавде би могло да се добије 11 милијарди тона бора, који се користи у свемирској технологији и индустрији за производњу мобилних телефона.
Гвожђе
У Србији се руде гвожђа налазе на планинама Рудник, Копаоник (Бело Брдо, Суво Рудиште), и у околини Мајданпека (Рудна Глава, Црнајка).
Оплемењивачи челика
У најбитније оплемењиваче челика спадају хром, манган, молибден, никл, кобалт, кадмијум и волфрам. Најзначајнија налазишта мангана у Србији су на Копанику (Бело Брдо) и Златибору. Примена никла у легирању челика је значајна, а он служи за производњу специјалних тврдих челика, као и за никловање. Лежишта у Србији су значајна и распрострањена, а највећа су у Шумадији (Страгари, Кадина Лука, Ба) и долини Ибра. Лежишта цинка и олова се налазе на Авали, Космају, Руднику, у Крупњу, Зајачи, Рађевини, Костајнику и Бесној Кобили.
Злато и сребро
Ова племенита руда у Србији се налази у источном делу земље, у Бору, Кривељи, Благојевом Камену, Мајданпеку и у коритима реке Пек и Тимок. Један од рудника злата налази се на Радан планини, односно у руднику Леце. Лежишта сребра у Србији пронађена су у Карпатском пределу, конкретно у Бору, Кривељи, Мајданпеку, Тимоку, Благојевом камену и Пеку, као и у Шумадији на Руднику. Лежишта платине у Србији су у Поморављу, тачније у близини Врњачке Бање и Трстеника.
Фото: Pixabay.com
Извор: Blic.rs
