Циљ јој је био како појашњава Кочовић, да за живота спере љагу са Милошевићевог и свог имена.
Слобина удовица писала је белешке и завештала их да се оне не објављују пре него што умре
Мирјана Марковић оставила је иза себе писани материјал, неку врсту тестамента, а те белешке тренутно су у рукама њених адвоката.
Како се сазнаје од породичних пријатеља Милошевићеве удовице који су је редовно посећивали у Москви, део документације требало је да буде преточен у трећи том мемоара „Таквог га знам“, док се део односи на имовину и начин њене расподеле после Мирине смрти. Посебно би могле да буду занимљиве белешке које представљају својеврстан политички тестамент, у ком је она писала о људима из њеног и Слобиног окружења, томе ко их је издао, ко се окористио и деведесетих зарадио силне милионе марака, а сасвим могуће и где су те паре завршиле. Сасвим је сигурно, због тих папира дрхте многи у Србији.
Марковићева је у недељу преминула у Русији од упале плућа после четири операције, које су уследиле након што је поломила руку. Како кажу њени пријатељи она је неке белешке писала како би се објавиле након њене смрти.
Мирин дугогодишњи сарадник и како сам каже искрени пријатељ Драган Радевић, председник Удружења „Слобода“, тврди да ће нешто од писаног материјала угледати светлост дана већ у блиској будућности.
– Мира је написала трећи део мемоара „таквог ја знам“. Тај рукопис је готов и она је њега требало да преда истом издавачу који је објавио прва два дела. Замисао је да то буде троделна целина којом ће она завршити своје списатељско и животно поглавље. Видео сам тај рукопис. Длеимично се он тиче времена док је Милошевић био председник, а она прва дама. Остатак не бих откривао, осим да су унутра описани историјски важни догађаји и моменти – обвјашњава Радевић.
Још један од блиских сарадника Мирјане Марковић, Драгољуб Кочовић истиче да зна да је она оставила белешке које ће неко објавити.
– Приликом нашег последњег разговора, оног дана када је у Београду оборена пресуда, у једном моменту ми је рекла: „Чим ми буде боље, јавићу ти се“. Знао сам да јој је тешко. Рекла ми је да би највише волела да се врати у Србију, али не под условом да је одмах са аеродрома воде у ЦЗ – присећа се Кочовић додајући да се Мира ретко коме јављала.
Циљ јој је био како појашњава Кочовић, да за живота спере љагу са Милошевићевог и свог имена.
– Стављање на стуб срама и друге муке које је пропатила не бих пожелео ни најгорем непријатељу – каже Кочовић, наслућујући, како се изразио, да ће у рукописима бити поткачени они који су јој нанели зло.
Извор: Српски телеграф/Д.С.
