Црна Гора страхује да ће пројекат изградње аутопута који који би требало да повеже јадранску луку Бар са Београдом и који финансира Кина „бити на путу пропасти“. Наиме, тај пројекат који је утицао на повећање дуга земље могао би да буде опасан уколико се има у виду кредит којим је финансиран и могућности Црне Горе да испоштује све ставке уговора према кинеској Ексим банци, пише „Финанциал Тимес“.
„Ова кинеска инвестиција могла би бити јако опасна за Црну Гору и нико о томе не размишља у нашој земљи“, оценила је Милка Тадић Мијовић, директор подгоричког Центра за истраживачко новинарство, који је и направио документарац о овом ауто-путу.
Како се наводи, задуживање црногорске владе од Кине за финансирање трошкова аутопута које је процењено на 1,3 милијарде евра, повећало је дуг земље са 63 одсто бруто домаћег производа у 2012. на готово 80 одсто. Аутопут гради Кинеска корпорација за путеве и мостове, а 85 одсто зајма финасира кинеска Ексим банка. Прва фаза пројекта од 41 километар, са 20 мостова и 16 тунела кроз груби планински терен, коштала је 20 милиона евра по километру.
„Пројект аутопута и начин на који се он финансира први је пут довео Црну Гору у ситуацију дефицита који је већи од стандарда ЕУ, ограничавајући будући простор за финансијско маневрисање владе“, рекао је један западни званичник, пише „Финанциал Тимес“. Чак и градња следећих 80 километара аутопута, како се наводи, остаје под знаком питања, будући да се влада не може додатно задужити, а Србија је одгодила изградњу одговарајућег дела преко границе.
Две студије изводљивости спроведене од стране међународних компанија, које је прегледао Финанциал Тимес, показале су да аутопут неће имати довољно промета да би оправдао трошкове. Када је црногорски парламент 2014. изгласао одобрење кинеског зајма, студије им нису стављене на располагање. Уговор, договорен без отвореног конкурса, ослободио је ЦРБЦ и све подизвођаче од плаћања ПДВ-а или царинских даџбина. Такође је наведено да ако Црна Гора не би могла вратити свој дуг у предвиђеном року, Ексим банка би имала право на део своје територије. Било каква арбитража водила би се према кинеским законима.
„Невероватно је да смо се сложили са свим тим одредбама“, каже Дејан Миловац, заменик директора МАНС-а, који критикује недостатак транспарентности и еколошке штете на изградњи аутопута.
Пре него што је на недавно одржаном самиту 16 лидера источне Европе у Хрватској, Ли Кеqианг, кинески премијер је поручио да његова земља настоји да и даље развија сарадњу широм света. Међутим, поједини дипломатски кругови у Бриселу и утицајне државе чланице Е дуго су спекулисали бринући се а Кина покушава заузети улогу „тројанског коња“ како би поделила Европу и тако ослабила рањиве балканске земље. Пекинг негира такву намеру.
Извор: Financial times
