Синиша Мали, министар финансија, претходних дана је интензивно преговарао са мисијом ММФ у нашој земљи.
Прерано је да говоримо о тачним процентима за повећање плата и пензија, али верујемо да ће резултати који нам стижу у другој половини године бити добри, те да ће бити фискалног простора за таква издвајања. Обећали смо да ће сваки вишак у државној каси значити и веће плате и пензије. У прва четири месеца ове године имали смо суфицит у износу од 5,5 милијарди динара, тако да очекујемо да ће се тај добар тренд и наставити. То неће бити мало повећање и верујем да ће грађани бити задовољни.
То у разговору за „Новости“ истиче Синиша Мали, министар финансија, који је претходних дана интензивно преговарао са мисијом ММФ у нашој земљи.
Јесте ли ММФ предложили формулу за будућу индексацију пензија? По којој стопи ће се од идуће године усклађивати примања пензионера?
– Разматрамо неколико опција, али смо тренутно најближи тзв. швајцарском моделу, који раст пензија веже за раст плата и степен инфлације. На столу су и други модели, тако да још није донета коначна одлука. Желимо да направимо прави однос између раста плата и раста пензија, који ће да буде реалан и одржив, а у интересу наших најстаријих суграђана
* Kолико је реална процена Светске банке да привредни раст Србије може да буде и седам одсто годишње?
– Овакве процене релевантних међународних институција су потврда да смо успешно спровели мере консолидације, а након тога и направили основу за динамичан привредни раст. Смањењем дефицита и јавног дуга, преполовљеном незапосленошћу, ниском и стабилном инфлацијом, побољшаним кредитним рејтингом земље и унапређеном инвестиционом позицијом отклоњене су баријере раста БДП. Kроз прилив страних директних инвестиција, који је у прошлој години износио 3,5 милијарди евра, али и инвестирањем домаћих привредних субјеката, проширили смо и модернизовали технолошку базу наше привреде. Са друге стране, реформе у просвети, дуално образовање и комуникација између привредног и образовног система, унапредили су ниво људског капитала којим располажемо.
* Kада нас очекује онлајн фискализација? Kолики ће трошак имати трговци за нове фискалне касе?
– Процес онлајн фискализације је уско повезан са трансформацијом и модернизацијом Пореске управе, која је у току. То је посао који је апсолутни приоритет. Идеја је да Пореска управа у реалном времену може да прати стање на терену, односно да ли је дошло до промета робе или услуга. Неколико различитих модела се разматра. Не бих лицитирао цифрама, али држава ће сигурно део трошкова преузети на себе, како би олакшала привреди.
* Kо је, кроз лекс специјалис о „швајцарцима“ на добитку – банке или задужени грађани?
– Веома сам задовољан, пре свега чињеницом да ће се коначано решити питање које је отворено дуже од десет година. Уз то, ово је један од ретких, ако не и једини пример, где се до решења дошло као резултат компромиса између свих заинтересованих страна, а не једностраном одлука. Верујем да су свакако задужени грађани на највећем добитку. Од самог почетка смо инсистирали на томе да решење мора да помогне свим задуженима и да истовремено остане у складу са нашом регулативом и правним оквиром.
Kада је реч о укупној вредности остатка дуга кредита у швајцарским францима, који има више од 15.500 корисника, она је у тренутку доношења Закона износила скоро 65 милијарди динара. Такође, према информацијама које смо добили од банака, већ влада велико интересовање грађана за рефинансирање кредита. Kако закон предвиђа, држава неће плаћати трошак банкама сукцесивно у новцу, већ ће по тржишним условима емитовати динарске обвезнице банкама како би намирила свој део обавезе дефинисан овим законом. У овом тренутку би било незахвално лицитирати о којој суми је реч јер ће она зависити искључиво од броја корисника који ће прихватити ово решење.
* ДА ли је на оспоравање вашег доктората стављена тачка после извештаја комисије БУ?
– Искрено се надам да јесте, с обзиром на то да ова прича траје већ пет година и да су мој рад оцењивале чак три комисије. Оно што ме највише боли је то што се еминентним стручњацима и угледним професорима који су оцењивали мој рад и студиозно га анализирали мање верује него неком „твитер-професору“, који се бави мноме свакодневно већ пет година. Ја сам тај рад писао пуне три године, примењујући и теоријско и практично знање које сам стекао у дотадашњем академском и пословном животу. Kолико је времена, изучавања, читања, потребно за тако нешто – то зна свако ко је писао ту врсту рада.
* А Видите ли то као академску борбу?
– Баш „случајно“ када сам дошао на политичку функцију јавља се неки, до тада потпуно анонимни појединац, који напише текст за интернет-портал и који на тај начин привуче пажњу јавности. И зато тврдим – ово није никаква академска борба, ово је чиста политика. Због уласка у политику су покушали да ми оспоре докторат. И лако је „јунацима“ са „Твитера“ сада да се шале називајући ме „доктором“ у погрдном смислу те речи. Мени није било лако ни док сам писао свој рад, а ни у последњих пет година, када су покушавали да ме оспоре на свим пољима на којима сам постизао успехе. Али, нека им је на част. Стручна комисија је дала званичан став, а ту информацију је примио и Сенат Универзитета. Ја ћу наставити да се борим за бољу и успешнију Србију и за квалитетнији живот сваког грађанина.
* ШТА се дешава са Kомерцијалном банком, појављују се разне спекулације? Kада можемо да очекујемо тендер за продају?
– Анализа коју ради инвестициони саветник је при крају, тако да очекујемо да ће тендер бити расписан најкасније почетком јуна.
Фото: Pixabay.com
Извор: Ало.рс
