Београд наставља да буде ангажован у дијалогу са Приштином и уздржано је одговорио на таксе које су увеле приштинске власти, констатовано је у овогодишњем Извештају о напретку Србије у процесу приступања Европској унији.
У извештају Европске комисије истиче се да ће званични Београд морати да уложи велике напоре и допринесе позитивној атмосфери у којој ће се створити услови за правно обавезујући споразум са Приштином, како би обе стране могле да наставе свој европски пут.
Уз подсећање да је одржано неколико састанака на високом нивоу између шефице дипломатије ЕУ Федерике Могерини, председника Србије Александра Вучића и косовског председника Хашима Тачија, у извештају је наглашено да је рад на дијалогу прекинут у новембру 2018. године, када су приштинске власти донеле одлуку о таксама од 100 одсто на робу из Србије и Босне и Херцеговине.
По питању спровођења обавеза из Бриселског споразума, у делу извештаја који се тиче нормализације односа Београда и Приштине се наводи да је дошло до пуне примене споразума о правосуђу, док је примена споразума из августа 2015. године и даље спора.
Извештај констатује да није остварен напредак по питању Заједнице српских општина (ЗСО), те да би приштинске власти требало да се конструктивно ангажују на успостављању ЗСО.
Енергетски споразум између Београда и Приштине мора се спровести без одлагања, како би се избегле могуће последице по енергестку стабилност и безбедност на територији Србије, Косова, као и широм Европе, стоји у извештају.
Обавезе из споразума о техничком дијалогу из 2011. и 2012. године обе стране спроводе делимично или уопште не спроводе, наводи се у извештају.
На захтевима за међусобну правну помоћ се ради, али званични Београд, како се наводи, у појединим случајевима „високопрофилних“ истрага није сарађивао, наводи се у овогодишњем извештају ЕК.
Сарадња две стране у дијалогу по питању случајева ратних злочина је „екстремно“ ограничена, оцена је извештаја.
Извор: Тањуг
