Отказивање париског састанка у организацији немачке канцеларке и француског председника, Ангеле Меркел и Емануела Макрона, о деблокади дијалога Београда и Приштине, сигнал је да би Сједињене Државе требало значајније да се укључе у тај процес, сматра Едвард Џозеф, предавач на Институту за међународну политику Универзитета Џонс Хопкинс у Вашингтону.
Џозеф уверава да су тога свесне, како каже, обе стране у том процесу, те да је сигуран да већи ангажман САД не би побудио захтеве лидера Србије за значајнијим учешћем Русије.
„Следећи корак треба да буде искорак кључних учесника а у то би морале бити укључене и Сједињене Америчке Државе. Видели смо да је председник Вучић, када је износио очекивања да би париски сусрет могао бити отказан, помињао Сједињене Државе. Претходно су Тачи и косовка страна више пута на то указивали. Важно је приметити да је Београд увидео колико би знацајан био већи ангажман Сједињених Држава“, каже Џозеф за Глас Америке.
Он подсећа да је Ивица Дачић, актуелни шеф дипломатије и бивши премијер, говорио о томе у једном интервјуу у мају.
„Одмах после самита у Берлину који је означио као неуспешан. Као један од главних разлога за неуспех означио је одсуство Сједињених Држава. Делује ми да у вези са већом улогом САД у преговорима нема несагласја између Србије и Косова“, тумачи Џозеф изјаву шефа српске дипломатије.
Он додаје да би америчка влада, Европска унија и кључне европске владе требало да потраже савете од познавалаца прилика, људи који су били на терену и располажу правим информацијама.
„По мом мишљењу, то би требало да буду људи који могу понудити алтернативе идеји коју су, међународни експерти и регионални лидери у Северној Македонији, Црној Гори и Босни, одбацили као веома опасне. Мислим ту на замену територија. Потребне су нове идеје и мислим да би америчка влада требало да консултује стручњаке о том питању“, сматра Џозеф.
На питање шта би могли бити новопонуђени предлози решења – поред идеја о подели, промени граница или размени територија, он каже да се залаже за потпуну промену приступа у решавању овог питања.
„Досадашња стратегија је заснована на компензовању Вучића због тога што предводи Србију до споразума са Косовом. Концепт компензације за губитак Косова је управо оно што води логици територијалне размене или поделе – што отвара питање граница у Босни, као и другде у региону….“, рекао је.
Сматра да би као алтернативу компензовања, како каже, Србије и Вучића за губитак Косова требало учинити управо супротно – „часно и достојанствено очувати трајне везе Србије са Косовом док се у контексту међусобног призања процес окончава постојањем независне државе Косово“
“ Међу многим начинима за које мислим да је могуће урадити је и идеја о обезбеђивању суверенитета Српској православној цркви и имовини којом располаже на Косову јужно од Ибра. Дати цркви потпуни суверенитет био би знак за Србе који живе на Косову и у Србији да су вечно везани за то подручје. И да су добродошли да остану на Косову“, каже Џозеф.
Говорећи о улози Русије у преговорима, Џозеф тврди да су руски интереси негативни и да Русији није у интересу да проблем буде решен – већ да се проблем очува.
„Сједињене Државе и Европска унија заинтересоване су за решавање, а не за продубљивање проблема. И верујем да су искрено заинтересоване за стабилност и напредак Србије и Косова“, наводи он.
Коментаришући питање да би због могућег значајнијег ангажмана САД део српске јавности могао тражити укључивање и Русије, он одговара да не мисли да је то тачно, а у прилог томе понавља да је Дачић у раније поменутој изјави из маја ове године говорио о САД, те да, како каже, о Русији није било ни помена.
Говорећи о удаљености ставова Београда и Приштине, Џозеф сматра добрим то што су председник Вучић и Хашим Тачи учесници у дијалогу већ дуже време те да, како каже, „гаје известан степен медусобног разумевања и када разговарају – то чине конкретно“.
Међутим, проблем је, указује, што без изразитог спољног утицаја решење до кога би могли доћи носи знатне ризике, како по њих двојицу тако и за регион.
„Много би теже било на терену применити концепт територијалне размене. Оно што би Срби требало посебно да разумеју су разорне последице таквог решења. Које би нароцито угрозиле Србе насељене јужно од реке Ибар. Ако би до тога дошло –Срби који би остали испод линије поделе не би задржали исти степен заштите и не би могли да оцувају своју позицију на Косову. То би била трагедија, како за све Србе, тако и за Албанце“, закљуцује Џозеф.
Извор: Тањуг
