На тршћанским плажама оглашен је црвени аларм због морског пса ког је уочио рибар док је пливао у мору.
Блиски сусрет с њим 2008. године поред Виса имао је и Словенац Дамјан Песек. Осетио је снажан ударац у ногу,море се убрзо запенило од његове крви. С напором се окренуо, а у очи га је гледала велика бела псина. Знао је да су у питању секунде. Хоће ли га морска неман стићи или ће уточиште пронаћи на чамцу својих пријатеља, питање је које себи Словенац Дамјан Песек панично поставио у септембру 2008. док је ронио у ували Малој Смокови на Вису.
Војни специјалац и инструктор роњења Словенске војске из Бледа имао је среће. Иако сада доживотни инвалид, успео је да спаси живу главу из раља опаке животиње. У последњих 140 година велика бела псина посетила је Јадранско море 60-ак пута. Сусрет с убојитим раљама био је кобан за шесторо људи. Преживео га је једино Песек.
Умало му одгризла ногу!
Крволочна псина зграбила га је за леву ногу и готово је одгризла. До кости му је растргала мишић потколенице, тешко повредила артерију и живце који држе и покрећу стопало.
– Десетак метара од обале, на исто толикој дубини, с уловљеним гофом око паса пливао сам према броду на којем су се одмарала двојица мојих пријатеља. Ронио сам у оделу с подводном пушком у руци. Одједном сам осетио снажан ударац у ногу. Не знајући шта је, окренуо сам се. Море је било препуно крви. Видео сам га, гледали смо се очи у очи.
Опет је насрнуо на мене. Било је језиво. Ухватио сам га за шкрге и забио му стрелицу подводне пушке у стомак. Рањена псина удаљила се само на трен. Панично сам испливао на површину. Вриштећи сам дозивао пријатеље. Оштра пераја прилазила су ми све ближе и ближе. Био сам немоћан посматрајући трку ко ће брже до мене. Само за трен пријатељи су били бржи – препричавао је Дамјан Песек лекарима љубљанског института за рехабилитацију Соча застрашујући сусрет с белом немани.
Пријатељи су га одмах након напада превезли у вишки Дом здравља, а затим су га хеликоптером Хрватске војске пребацили у сплитски КБЦ. Сплитским ће лекарима, каже Дамјан, бити захвалан док живи. Лечење и терапију словенски је војник наставио у Љубљани.
– Сваку лучицу, увалу и гроту Јадрана познајем као свој дом. Свима сам увек говорио да је белу морску псину у Јадрану немогуће срести. И ево, судбина се поиграла са мном да сам управо ја у сусрету с њом једва извукао живу главу – присетио се Песек кобног послеподнева 2008. године.
Иако су хрватски научници тврдили да је подводног риболовца угризла морска псина привучена крвљу коју је испуштала тек уловљена риба, Песек то оповргава.
– То је будалаштина. Од гофа након улова нема крви – казао је Словенац.
Најопаснија су мора око Јужноафричке Републике и Аустралије у којима велика бела псина најчешће напада. Залази у сва мора, но најдража су јој она умереног типа попут Јадрана. У Јадрану је први пут убила 1868. покрај Трста.
Идућа њена жртва страдала је 60 година касније крај Суска. У њеним раљама 1955. страдао је пливач у Будви, а сусрет с њом био је кобан и 1961. и 1971. у опатијском акваријуму. Последњу је жртву неман убила 1974. у Локви Рогозници крај Сплита. Тад је страдао немачки туриста. Крволочне немани могу тежити до две тоне, а нарасти до 6,4 метра. Ипак, неки се куну како су видели и псину дугу девет метара. Иако их купачи најчешће примете због пераја које вири из воде, најопасније морске немани могу заронити до дубине од 1.300 метара.
Извор: srbijadanas.com/Јутарњи
