Лидери Русије и Сједињених Америчких Држава, Борис Јељцин и Бил Клинтон чули су се редовно 1999. године телефоном и разговарали по сат времена.
Тема тих разговора била је одлука да НАТО бомбардује Србију.
У транскриптима који су објављени на сајту Конгресне библиотеке САД јасно се види да Јељцину није драго што почиње бомбардовање Југославије, али чисто из себичних разлога.
Њихов присан однос уочава се у свим разговорима, а један другог хвале како су много урадили за међусобне односе, економски развој Русије и генерално мир у свету.
Занимљиво је да се обојица слажу да је тадашњи председник СР Југославије Слободан Милошевић негативац.
Клинтон и Јељцин су се чули 24. марта 1999. године, на дан почетка бомбардовања.
КЛИНТОН: Милошевић је замрзао разговоре са Диком Холбурком, а наставио да упућује своје снаге на Косово и евакуише села. Није нам оставио избор. Знам да се противиш ономе што радимо, али желим да знаш да сам одлучан у томе да учиним све да наше неслагање по овом питању не уништи све остало што смо урадили.
ЈЕЉЦИН: Бојим се да у томе нећемо успети. Јер оно што је овде требало започети јесу политички разговори и то изнова и изнова, а не бомбардовање и уништавање људских живота… Лако је бацати бомбе на све стране. Ако ујединимо снаге, можемо да преокренемо оно што Милошевић ради. Јуче је њихов парламент донео неке одговарајуће одлуке.
КЛИНТОН: Борисе, ако се сетиш, да се вратимо на Босну, сети се шта се десило у Босни. Како се преговара са неким ко евакуише села и нема намеру да стане, али нема проблем да прими некогана разговор и послужи га чајем?
ЈЕЉЦИН: Али то је недопустиво, да се нешто предузима искључиво због става једне особе. То је недопустиво због стотина хиљада људи који ће због тога трпети и умирати.
КЛИНТОН: Сматрам да не постоји начин да се први налет ваздушних напада опозове јер Милошевић наставља да свакодневно расељава хиљаде људи. Не желим да ово постане велико семе раздора између Русије и Европе и Русије и САД.
ЈЕЉЦИН: Али наш народ ће свакако од овог тренутка имати негативан став према Америци и НАТО.
Председници су се чули и након 26 дана бомбардовања СР Југославије, 19. априла.
ЈЕЉЦИН: Развој догађаја у последњих неколико дана потврђује да су САД и НАТО направили велику грешку. Уместо да решите хуманитарни проблем, направили сте хуманитарну катастрофу џиновских размера. Целокупно руководство и ја смо под великим притиском да предузмемо мере да помогнемо Југославији још више из разлога што је НАТО помогао албанским борцима.
КЛИНТОН: Мислим да је добро што смо се договорили о заједничким принципима: окончање напада, повлачења снага, безбедан повратак избеглица, приступ за хуманитарне организације.
ЈЕЉЦИН: Проблем којим морамо да се позабавимо је тај да међу избеглицама има много Срба.
КЛИНТОН: Што се тиче паузе у бомбардовању, НАТО би могао и сутра ако би Милошевић почео да повлачи своје снаге. Проблем са престанком је уколико нема повлачења снага.
ЈЕЉЦИН: Нећемо им послати војну опрему, али им шаљемо хуманитарну помоћ и то радимо јавно, пред ТВ камерама. Шаљемо им намирнице и робу широке потрошње. Већ смо упутили 100 аутомобила и камиона помоћи.
Клинтон и Јељцин су разговарали и 25. априла 1999. године, а разговор је иницирао председник Русије.
ЈЕЉЦИН: Милошевић инсистира да испоручимо Југославији противваздухопловни систем С-300, али му тај систем нећемо дати, и можеш да ми верујеш када то кажем… Сазвао сам свој Савет безбедности и рекао да ће сваки генерал којии говори о слању трупа да се помогне Милошевићу бити отпуштен из војске.
ЈЕЉЦИН: Један командант војне области на далеком истоку генерал-пуковник Чечеватов је хтео да оформи батаљон који би отишао у Југославију да помогне Милошевићу – ја сам га сменио са тог места. Све време ћемо бити у контакту. Немој да гураш Русију у овај рат. Ти знаш шта је Русија. Знаш како је опремљена, али немој да гураш Русију у све ово.
КЛИНТОН: Шта кажеш да кажемо да смо данас разговарали сат времена да сам се сагласио са тобом и да ћемо заједно радити на највишем нивоу на изналажењу дипломатског решенај за овај конфликт и да ћемо детаљније о доме говорити наредних дана.
ЈЕЉЦИН: Па, Биле, не можеш порећи рат, хајде да то назовемо комисијом. Гор и Черномирдин би били корисни и могли би да обезбеде основу решења.
Клинтон и Јељцин су се чули и након 40 дана бомбардовања, 2. маја 1999. године, а Јељцин је тражио од Клинтона да прими у посету његовог премијера Виктора Черномирдина који је остао упамћен као специјални представник за Косово и човек који је преговарао са Слободаном Милошевићем.
У разговору који се догодио 7. јуна 1999. годие Клинтон је Јељцина упутио на то да је договор о прекиду бомбардовања близу.
КИНТОН: Саопштено је и свим Европљанима да данас мора да се постигне договор и надам се да ово можеш да саопштиш Иванову.
ЈЕЉЦИН: Потпуно се слажем, да нисмо ујединили снаге, сигурно не бисмо успели.
КЛИНТОН: Одмах ћу позвати Мадлен и рећи јој да удвостручи напоре.
Председници су се чули и 10. јуна 1999. године.
КЛИНТОН: Драго ми је да је до овога дошло, а драго ми је и што ће наши људи сарађивати на Косову и радујем се нашем сусрету у Келну на Г8. Ово је велики тријумф руске дипломатије, а сада треба да радимо на томе да постигнемо твоје преостале циљеве везано за економију и твоје сталне напоре да извршиш политичку рефрому.
ЈЕЉЦИН: Веома ми је драго што ћемо моћи да наставимо да радимо заједно и сарађујемо. Волео бих да те загрлим и пољубим, и најискреније ми је драго да се наше пријатељство није прекинуло у тако тешким околностима.
КЛИНТОН: Хвала Борисе. Наше пријатељство се никада неће прекинути, док год смо искрени један према другом.
Извор: Курир.рс/ Блиц.рс