Истакнути српски писац, преводилац и публициста Радомир Смиљанић умро је у Београду у 86. години. Иза себе је оставио разноврсно дело, огледајући се у свим жанровима.
Рођен је 1934. у Јагодини, у породици Данице и Угљеше Смиљанића. По завршетку студија немачког језика и књижевности Смиљанић је радио у Институту друштвених наука, затим је био уредник у Радио Београду, после чега је прешао у статус слободног уметника. Био је симултани и консекутивни преводилац на немачки језик на свим важнијим скуповима у земљи и иностранству.
Као писац, дебитовао је књигом приповедака „Алкарски дан“ (1964), а критика га је сврстала у сам врх тадашњих младих српских приповедача. Годину дана касније, за „Мартинов излазак“ добио је награду недељника „Телеграм“ за најбољи модерни роман године у Југославији. Уследили су романи „Војников пут“ и „Мирно доба“, а трилогија „Неко је оклеветао Хегела“, „У Андима Хегелово тело“ и „Бекство на Хелголанд“ поздрављена је у нашој и иностраној књижевној јавности као значајан литерарни догађај.
У роману „Пожар на тргу Маркса и Енгелса“ (1989) Смиљанић је дао „снажну критику доктринарног тоталитаризма“, како је оценио др Зоран Глушчевић, и предвидео распад Југославије. Аутор је и историјских романа, а био је и један од најизразитих писаца српског политичког романа, као аутор дела „Петер Хандке – немачко-српска рапсодија“, „Колекционар“, „Таргет“, „Пад нацизма“, подсећају „Новости“.
Био је оснивач „Записа“, једне од првих приватних издавачких кућа, као и Академије „Иво Андрић“.
Радомир Смиљанић је иза себе оставио супругу Љиљану и ћерку Даницу. Сахрана ће се одржати на Лешћу, у среду 24. јула у 13 часова. Комеморативни скуп биће у уторак 23. јула у подне у Удружењу књижевника Србије.
Извор: Ало/ Новости
