Западним центрима моћи и њиховим експонентима — Хрватској, Босни, Црној Гори и Македонији смета пријатељство Русије и Србије.
Ако је Србија у добрим односима са Русијом, онда се са ланца пуштају десничари у Загребу и Сарајеву. Ако су Србија и Русија у лошим односима, онда тих сукоба нема, каже хрватски историчар и теолог Горан Шариц́.
Шарић је открио за Спутњик шта је Хрватска добила друговањем са ЕУ и НАТО, до када ће се Црногорци одрицати своје историје и идентитета, али и који ће епилог добити дешавања на Косову.
„Најбитније је да Србија не признаје ништа, не потписује никакве поделе, да не дели своје, дане даје своје за своје, него да чека повољније геополитичке прилике у свету“, сматра Шарић.
Шарић је прокоментарисао изјаву хрватске председнице Колинде Грабар Китаровић, која је рекла да је „победом у ’Олуји‘ Хрватска досањала свој сан“.
„Можда је она свој сан досањала. Међутим, када видимо да је из Хрватске побегло око 400.000 младих људи, крените од Истре до Дубровника, свугде пише ’потребан радник‘.
Да нема радника из Србије, да нема радника из Босне и из других земаља, Хрватска не би могла да задовољи своје потребе у туризму. Пропала је бродоградња. У Ријеци је некад то бродоградилиште било највеће на свету.
Данас је то највећи губитак на свету. И тако даље. Значи, ако је то сан, то је сан можда те малобројне елите која је на власти, која добро живи управо од ’Олује‘ и од тог наратива, који је антисрпски, који је непријатељски и који онда њима осигурава њихове привилегије“, истиче Шарић.
Извор: Курир
