Најновији догађаји показали су како се стратешки интереси Албаније и Косова, када се ради о односима са Србијом, прилично разликују. Албански премијер Рама ствара услове за дугорочну сарадњу, Косоварима се диже коса на глави, а Вучић трља руке, пише хрватски Јутарњи лист. Њихов текст преносимо у целости
– Када су српски председник Александар Вучић те премијери Албаније и Северне Македоније, Еди Рама и Зоран Заев, у септембру заједнички формулисали увођење “четири слободе” на Балкану, које већ важе у ЕУ – слободе кретања капитала, робе, услуга и људи – нико није очекивао да ће та иницијатива изазвати сукобе блиских савезника Албаније и Косова.
Срж ове “балканске ЕУ”, прозване “мини шенген” нова је осовина Београд-Тирана, а инсценирањем “историјског помирења Срба и Албанаца” пре три године користи су имали и Вучић и његов албански колега Рама. У том су раздобљу медији у Србији, који су под апсолутном Вучићевом контролом, стварали слику према којој би између Београда и Тиране владала идила када не би сметали косовски Албанци који одбијају да се врате у састав Србије и не пристају на Вучићеве предлоге о замени територија.
Заједничке радне дозволе
У таквим су околностима Вучић, Рама и Заев 10. новембра у Охриду постигли споразум који би требао осигурати путовање између тих земаља само са личним картама, заједничке радне дозволе које ће омогућити рад у све три земље без додатних процедура те скраћење времена за камионе на границама.
– Основна је карактеристика да је овај документ унутрашња жеља, а не под спољним утицајима – рекао је Рама који је најавио да ће се следећи састанак одржати 21. децембра у Драчу, а на том ће састанку бити и представник ЕУ.
Но, одмах се видело да тзв. мини шенген има један велики недостатак, а то је Косово, које је одбило учешће. Разлози су прилично рационални: Србија снажно лобира против косовске независности и досад је десетак азијских и афричких држава повукло признање, а Београд преко заступника Српске листе у Скупштини Косова онемогућава интеграцију косовског севера под власт Приштине.
Уз то, на недавним изборима победила је листа Самоопредјељење Албина Куртија који је, најблаже речено, жестоки противник било каквог попуштања Србији. Курти је – али и сви важнији косовски политичари – одбацио било какав улазак у асоцијацију у којој се налази Србија, па још говорио о укидању границе између Косова и Албаније, а тако радикално одбијање изазвало је реакцију, и то не у Србији него у – Албанији.
Албански премијер Еди Рама узвратио је оптужбом да политичари у Приштини супротстављањем заједничкој иницијативи за стварање балканског “мини шенгена” “због својих унутрашњих политичких интереса” угрожавају спољну политику Албаније. И на томе се није зауставио.
Неколико дана после Рама је изјавио да кандидат за косовског премијера Албин Курти не може размишљати о брисању границе између Албаније и Косова без споразума с другим земљама, уз сугестивно упозорење да се тако нешто не може учинити без пристанка Србије.
Рамина јавна размишљања
– Ако Курти жели да отвори границе, онда се мора сложити са свим државама – изјавио је Рама. Албански премијер је рекао да га руководство у Приштини није питало за мишљење када је одлучило да уведе царине на робу из Србије, али је он ту одлуку искрено подржао, пре свега као акцију која би требало да има политички, а не економски резултат. С Косова нису одговорили, али Рамина јавна размишљања изазвала су приличну констернацију те потврдила како односи између две земље, у којима су Албанци апсолутна већина, нису претерано блиски.
Из Србије скоро свакодневно стижу пропагандна антиалбанска упозорења о плановима за стварање Велике Албаније, али најновији догађаји показали су како се стратешки интереси Албаније и Косова прилично разликују. Барем када се ради о односима са Србијом, с којом Рама покушава да створи услове за дугорочну сарадњу, од чега се Косоварима диже коса на глави.
Према мишљењу некад најпознатијег косовског политичара Азема Влласија, очито је да Србија настоји, па и успева, изазвати раздор између Тиране и Приштине.
– Србија је итекако заинтересована за такав раздор. Србија би хтела једино Албанију признати као државу албанског народа, а Косово као неку недефинисану територију. Зато Вучић стално говори о дијалогу с косовским Албанцима о некаквом компромису, али не дијалогу с представницима Косова као државе. Хтео би неко “решење” без државног статуса Косова, а уз то да се ништа не мења у Уставу Србије у којем се Косово третира као и Војводина, баш онако како су у време Милошевићевог режима ту на силу стрпане.
Влласи је уверен како Вучић покушава бити лидер у регији и додаје како би српски председник, да је имао искрене намере с идејом да се олакша комуникација између земаља регије, на први састанак у Нови Сад позвао и колегу с Косова Хашима Тачија јер се зна да се из Србије у Албанију путује преко Косова.
– Међутим, Вучић је то намерно избегао како се не би схватило да тиме признаје Косово. Еди Рама је морао указати да без Косова та идеја о либералнијем граничном промету, посебно између Србије и Албаније, не може функционисати. Али Вучићу је пре свега стало да покаже некакво лидерство у регионалним иницијативама. Тиме жели да с додвори Западу и прикрије своју наклоност Русији, а успут, ако може, земље регије мало више окренути Москви јер им је предалека перспектива чланства у ЕУ. За жаљење је што је због овога настао известан раскол између Раме и косовског руководства па Вучић и то може сматрати својим успехом – каже Власи.
Београдски политолог Бобан Стојановић не дели његово мишљење. Стојановић сматра да је “мини шенген” својеврсна интеграција региона и више иде наруку ЕУ, него Русији. То није замена за интеграције региона, али је ипак нада за земље које желе бити чланице да цео тај процес придруживања не иде у суморном и безизлазном смеру. Овим је тим земљама дата нада да нису сасвим заборављене и одбачене.
– Вучић и Рама имају изненађујуће добре односе, али као научна фантастика звуче ми неке најаве или прогнозе да би Албанија могла повући признање Косова. Осим тога, зна се да Вучић има јако добре односе и с Тачијем. ‘Мали шенген’, упркос свему, па и тим пренаглашеним односима с Рамом, није пројекат против Косова или да се унесе неки раздор у односима Косова и Албаније – каже Стојановић.
Но, на Косову није с одушевљењем дочекана Рамина оптужба да политичари у Приштини, супротстављањем балканском “мини шенгену” због својих унутрашњих политичких интереса, угрожавају спољну политику Албаније. Власи је децидирано утврдио да је Рамина изјава неутемељена јер је Косово заинтересовано да укључивање у регионалне иницијативе и сарадњу, али као равноправна држава.
– Ко год био на власти у Албанији, мора се заузети да се Косово тако третира. Утолико пре што Косово има нормалне и уређене односе с другим суседима, Македонијом, Црном Гором те, дакако, Албанијом. За своје несмотрености Еди Рама не може кривити Косово јер ми ни на који начин не желимо нашкодити интересима Албаније. Напротив – објаснио је Влласи.
Претерано ауторитаран
Шкелзен Малићи, један од водећих косовских интелектуалаца, Раму је упознао још током 90-их година. Када је Рама 2013. постао албански премијер, именовао је Малићија за саветника за везе са суседним државама. Иако више не сарађују, о најважнијем политичару у Албанији има високо мишљење.
– Еди Рама је визионар. Понекад можда претерано ауторитаран, али такав морате бити у Албанији – резимирао је Малићи. Но, и он сматра да је “мини шенген” иницијатива од које највећу корист може извући Србија.
– Вучић је то предложио Едију Рами и Зорану Заеву када се још чинило да ће ЕУ отворити преговоре с Албанијом и С. Македонијом. На Косову су ‘мини шенген’ доживели као нешто преурањено, иако нико није, у начелу, против отварања граница и економске сарадње. Но, то треба бити сарадња на јасним темељима, а не иницијатива која претвара Београд у некакав центар региона. Српска економија је експанзионистичка и покушава искористити да се на овај начин прошири – упозорио је Малићи.
А шта је с политичким импликацијама?
Ако се пита Бобан Стојановић, може се претпоставити како ће из ЕУ и САД-а и даље долазити притисци да се постигне некакав споразум између Србије и Косова, али и да оно чему се Вучић надао – разграничење или размена територија – није реална опција. Исто тако, ни Вучић неће потписати признање јер би то био крај његове политичке каријере.
– Ако би дошао у ситуацију која би налагала коначно признање, односно када би притисак на њега био неиздржив, не искључујем могућност његовог окретања Русији. Но, у том би случају његова позиција постала још сложенија и не верујем да би га то спасило јер би га изостанак подршке са Запада могао коштати – процењује београдски политолог.
С друге стране, према истраживању на које се недавно позвао албански новинар Себастијан Зониа, чак 74,8 посто Албанаца залаже се за идеју националног уједињења Косова и Албаније. Споменута студија бави се истраживањима многих других тема које доказују да су Албанци против идеје размене територија са Србијом и против балканског “мини шенгена” јер теже интеграцији и националном јединству, а не уједињењу са Србијом.
Упркос таквим истраживањима, погоршали су се односи на релацији Приштина – Тирана. Шкелзен Малићи то објашњава тиме да између Косова и Албаније постоје интересне разлике, поготово у економским питањима. Због тога је потписано неколико међудржавних споразума, али се њихово спровођење одвија споро. Најчешће је реч о трговинским монополима, нпр. Албанија увози кромпир из Грчке и паприке из Турске, због чега је отежан извоз тих производа с Косова.
Али, додао је, постоји и један политички проблем, који се своди на термин – првенство у међусобним односима.
– Притом се мисли на питање ко је важнији: Албанија или Косово? Када се говори о уједињењу – иако оно није на дневном реду – у Албанији сматрају да се Косово једноставно треба прикључити, а то Косоварима не пада на памет јер смо две равноправне државе. Другим речима, чак и када би дошло до уједињења Албаније и Косова, та би држава морала бити федерација или конфедерација, а не некаква проширена Албанија, како замишљају неки у Тирани. Напокон, између нас постоје бројне разлике, на пример иако је албански језик кодификован, дијалект којим се говори у јужној Албанији људима на Косову је тешко разумљив. Дакле, постоје разлике између Косова и Албаније, а Србија их због властитих интереса обично преувеличава – закључује Шкелзен Малићи.
Извор: jutarnji.hr
