„Након што је Саша Радуловић изашао из Владе Србије, Ал Дахра је ушла и у Владу, и у Србију. Тако најкраће гласи историја односа Доста је било према овој и другим ”арапским” компанијама на чије противуставно и протизаконито пословање указујемо доследно и упорно већ четири године. Ова тема је поново актуелна након што је ова пољопривредна компанија из Емирата једина дала понуду за куповину 17.000 хектара земљишта ПКБ-а”, стоји у саопштењу парламентарне странке Доста је било (ДЈБ); и још се додаје:
„Након што је Саша Радуловић изашао из Владе Србије, Ал Дахра је ушла и у Владу, и у Србију. Тако најкраће гласи историја односа Доста је било према овој и другим ”арапским” компанијама на чије противуставно и протизаконито пословање указујемо доследно и упорно већ четири године. Ова тема је поново актуелна након што је ова пољопривредна компанија из Емирата једина дала понуду за куповину 17.000 хектара земљишта ПКБ-а”, стоји у саопштењу парламентарне странке Доста је било (ДЈБ); и још се додаје:
„То нису Арапи, то су “наши Арапи” односно врх државе који пере наше паре преко Уједињених Арапских Емирата. Арапи само узимају проценат за опране паре. Док је Саша Радуловић био министар привреде, ниједног Арапина није упознао. Све „преговоре“ са наводним арапским инвеститорима су водили Млађан Динкић, Синиша Мали и две адвокатске канцеларије у Београду.
Саша Радуловић је тада све дилове и намере да се на хиљаде хектара ораница пољопривредних предузећа у реструктурирању прода испод жита зауставио тако што је одбио да то, по процедури, предложи Влади Србије.
Након што је Саша Радуловић дао оставку, у фебруару 2013. године Влада је спровела намеравано и потписала је са УАЕ споразум о сарадњи који је фактички омогућио да за компаније које долазе из Емирата не важе закони Србије, и преко тог споразума је протурено кршење закона и Устава.
На основу овог међудржавног споразума, Млађан Динкић је потписао уговор о заједничком улагању са Ал Дахром у марту 2013. године.
Према том дилу, одлучено је да 3.700 хектара пољопривредног земљишта у Бачкој, са седам силоса, управним зградама и складиштима која су у власништву четири друштвена пољопривредна предузећа у реструктурирању (Бачка а.д. Сивац, Јадран а.д. Нова Гајдобра, Млади Борац а.д. Сонта, Агробачка а.д. Бач) буде продато за 22 милиона евра, што је далеко нижи износ од њихове тржишне цене.
Само објекти на овој земљи, који према подацима из личних карата свих предузећа у реструктурирању имају тржишну вредност од 4,5 милииона евра, биће продати по цени која је 20% нижа од процењене, а цена земљишта, које иначе до сад није била на продају и за које би јака предузећа у општини Кула платила и до 10.000 евра по хектару, износиће мање од 6.000 евра по хектару. Осим тога, преко 2.000 хектара земљишта које су на јавном надметању добили у закуп домаћи пољопривредници по цени од 400 евра по хектару биће изузето из поступка следеће јавне лицитације и дато арапским инвеститорима по цени од 250 евра по хектару.
Из непознатих разлога уговор је раскинут у јулу 2014. године али је Влада потписала нови уговор са такође арапском компанијом Ал Равафед која је основана три месеца пре потписивања уговора са Владом Србије. Ова компанија је само преузела дилове са земљиштем намењене Ал Дахри. Међутим, добила је у закуп и земљиште Војне установе Моровић у Карађорђеву, за коју не плаћа ни динар закупа држави, а наводно треба да плати 20 одсто профита. Ако га буде било. Па који домаћи пољопривредник не би желео земљу под таквим условима?
Нажалост, није се стало на куповини испод жита, већ је нови власник запустио земљy и није је адекватно обрађивао.
Доста је било се од оснивања све време борио против отимања земље од оних који је обрађују и поклањања тајкунима и „арапским инвеститорима“. У јулу 2014. покренули смо кампању „Не дамо земљу испод жита“ у оквиру које смо у више од 20 градова Србије организовали акцију потписивања петиције против тајне продаје земљишта непосредном погодбом и захтев за транспарентном продајом на јавном тендеру, на коме могу да учествују и наша индивидуална пољопривредна домаћинства.
И ПКБ, нажалост, чека иста судбина коју су доживела ова војвођанска предузећа 2014. године. Ни тада ни сада нису у питању било какве инвестиције, већ политика поклањања државне имовине и наставак политике Млађана Динкића.
ПКБ се не купује да би нови власник гајио краве и производио млеко, као што то ПКБ ради већ 70 година, већ да би се градило. Ова компанија поседује 300 хектара земљишта код Пупиновог моста које вреди бар 200 милиона евра, а цео ПКБ држава даје за 105 милиона евра.
Тражимо и сада, као и 2014. да тужилаштво и полиција испитају и зауставе још једну пљачкашку приватизацију пољопривредних комбината и даље уништавање домаће индустрије.
Дубоко смо уверени да продаја (или још боље речено – распродаја) најбоље земље на овакав начин доводи до губитка суверенитета наше отаџбине. У ПКБ треба увести ред, довести професионални менаџмент и компанију извести на берзу.”
Извор: Srbin.info
