Грађани Србије ће плаћати 100 динара месечно еколошку таксу, како би се на годишњем нивоу сакупио фонд од око пет милијарди динара који ће бити уложени у заштиту животне средине.
Овакав нови принцип еко-такси објаснио је за „Блиц“ Синиша Митровић, руководилац Центра за циркуларну економију, при Привредној комори Србије (ПКС).
Нови систем еколошких такси ступио је на снагу јуче, с изузетком оних такси које се односе на физичка лица.
Овај принцип еколошких такси почеће да се примењује од 1. јануара 2020. године, како пише у Уредби о критеријумима за одређивање активности које негативно утичу на животну средину, а у ставу 4. који се односи на физичка лица наводи се следеће:
„Активности физичких лица које утичу на животну средину су: коришћење електричне енергије, коришћење грејних уређаја, коришћење хемијских средстава, коришћење производа који после употребе постају посебни токови отпада, производња и прерада хране и друге активности.
Обвезник плаћања накнаде за заштиту и унапређивање животне средине је физичко лице које обавља неку од активности из става 1. овог члана. У смислу ове уредбе физичким лицем сматра се обвезник пореза на имовину за стамбене јединице за које се плаћа порез на имовину.
Износ накнаде за заштиту и унапређивање животне средине за физичка лица износи 1.200 динара за календарску годину. Износ накнаде из става 4. овог члана умањује се за 50 одсто обвезнику који не станује у стамбеној јединици“.
Рогобатно срочено, али то умањење од 50 одсто односи се на оне станове у којима нико не живи, тумачи наш саговорник.
– Еколошка такса се донедавно плаћала по квадратном метру, сада ће грађани паушално плаћати 1.200 динара на годишњем нивоу , што је сто динара месечно – каже Синиша Митровић.
Такса се односи на утицај на животну средину, односно, иако се до сада већ наплаћује одвожење отпада, струја и вода, ова такса усмерена је на генерисање опасног отпада, како каже Митровић. У то спадају лекови, батерије, сијалице, боје, лакови, које људи иначе бацају заједно са комуналним отпадом.
Ту су и они који у приватна ложишта убацују неадекватан огрев, односно пале и текстил, гуму…
– Циљ државе јесте да дође до фонда од око пет милијарди на годишњем нивоу, да би могло да се инвестира у заштиту животне средине. Грађани и индустрија као савезници: њихов динар иде сто одсто за заштиту животне средине – рекао нам је Митровић.
На питање зашто уводити таксу на бацање опасног отпада, уместо уредити одвајање од комуналног отпада, Митровић каже да за тако нешто не постоје услови, а да ће их новац од ових такси управо и обезбедити.
Како ће се наплаћивати ова еколошка такса, односно уз који рачун ће је грађани плаћати, одлука је локалних самоуправа. То значи да ће овај систем сасвим извесно у различитим градовима различито и функционисати. Такође, на који еколошки проблем ће новац из буџета бити усмерен одлучује локална самоуправа.
Извор: Блиц
