Овај гест даје на знање да још увек постоје добри људи и да се лепе ствари ипак дешавају!
– Таман смо се вратили кући из болнице кад је малац одлучио да да ипак тад дође на свет. Враћамо се опет до ГАК “Народни Фронт”. Зет вози, гужва, идемо миц по миц, сестрине контракције су већ на три минута и онда се појављује херој дана – полицајац који без размишљања пали ротацију и спроводи нас до болнице. Тако је на свет дошао Виктор Ковачевић” – овако је за медије емотивне тренутке пред порођај своје сестре Богдане поделила Милана Мркаљ Гајица.
Да би све испало како треба потребно је понекад, како кажу мало чисте среће и добрих људи. Ова прича баш то и доказује.
– Моја сестра Богдана пет дана до термина и ја у 30. недељи трудноће биле смо заједно на контроли у ГАК “Народни фронт”. Сви резултати су били добри и доктор јој је рекао да дође за пет дана на контролни ЦТГ. Како је све било у реду ми смо се запутиле кући – почиње причу Милана која каже да их је тек по уласку у кућу дочекало изненађење: малиша је одлучио да је то ипак његов дан.
Оне обе иначе живе у Дечу поред Шимановаца, тако да су за повратак до болнице имале да пређу око 35 километара. Зет Марко, сада поносни отац, је возио, Богдана је седела напред, а Милана позади. У том тренутку почела је драма.
– Док смо пролазиле поред аеродрома, контракције су већ биле на три минута. Све саобраћајне прописе смо кршил, од ограничења брзине до до блицања, свирања као махнити смо били. Како смо ушли у град, тачније испред СИВ-а, упадамо у саобраћајни колапс – прича даље Милана и објашњава да је зет у том тренутку одлучио да вози жутом траком, јер су се контракције убрзале и сада су већ биле на минут и по.
Међутим, како то обично бива кад не треба, и у тој траци су се кретали “миц по миц”. Тада су у близини видели полицијски ауто.
– Спуштамо прозор и крећемо да вичемо: “Порађа се!” и полицајац без размишљања пали ротацију и креће испред нас да раскрчи гужву. Тако, под ротацијом, он нас је испратио до Фронта! То је прича како је наш мали победник Виктор рођен након само 15 минута од уласка у болницу – усхићено нам завршава овај део приче Милана.
Када су стигли у болници тржили су број телефона полицајца који им је помогао да све прође у најбољем реду, међутим он није хтео и рекао је само да он то по прописима не би смео да ради, али да је поступио као сваки отац.
– Не могу да опишем колику захвалност дугујемо том човеку, јер нас је у највећем саобраћајном шпицу, у пола шест поподне спровео по граду. Без њега би се моја сестра породила у колима – каже наша саговорница, такође трудница.
Она каже да су ипак касније сазнали ко је њихов херој – полицијски службеник Л. У. Она, њена сестра и цела породица кажу да су на овај начин желели да покажу да има још добрих људи, али посебно да се захвале овом скромном човеку што је, како кажу, ставио на прво место нови живот.
“Ма каква кућа, ето их у болници”
О томе колико је све ово изненада дошло, те да се ни лекари нису надали да ће се Виктор родити баш тада сведочи и једна анегдота коју је Милана са нама поделила.
– Доктор који обема води трудноћу породични је пријатељ две сестре труднице. Када су дошли у болницу изнова са Богданом пред порођајем позвале су га да би му рекле да хитно дође. Међутим, он се није јављао…
– Онда сам рекла мајци да га позове знајући да ће се њој јавити. Тако је и било. Јавио јој се уз речи: “Ружо, гужва ми је катастрофа, је л нешто хитно? Девојке су иначе супер, отишле су кући”. На то му моја мајка одговори: ” Ма, каква кућа. Ето их пред амбулантом” – прича кроз смех Милана и додаје да је доктор био у шоку и одмах је отрчао да се побрене за пацијенткиње.
– То само говори да нас је Виктор све дочекао неспремне, али и да да је имао најспектакуларнији долазак на свет – прича Милана за крај.
Извор: Блиц
