Легендарни кошаркашки функционер Борислав Бора Станковић, дугогодишњи генерални секретар ФИБА и члан МОК-а, преминуо је у 95. години у Београду.
Ако се за неког може рећи да је стваралац кошарке, онда је то без сумње Борислав Станковић, прослављени српски кошаркашки тренер и функционер ФИБА у времену када је кошарка у Европи доживела највећу експанзију.
Кошарци је пружио све, али је и она Бори била све, његов први спортски избор били су тенис и стони тенис. У окупираном Београду постао је шампион Србије у стоном тенису 1943. године.
Исти успех понавља три године касније. Са ослобођењем, Бора се опредељује за кошарку. У то време рата лоптице за стони тенис су биле јако скупе и ретке за набавити, па се целокупно друштво, а тако и Станковић, определило за кошарку.
Био је један од људи који су присуствовали оснивачкој седници СД Црвена звезда 1945. и са њеном кошаркашком секцијом освајао три титуле првака. То је било време зачетака овог спорта у Југославији, баскет се играо на бетонским спољним теренима.
Станковић је такође био заговорник идеје да на Олимпијским играма треба да играју професионалци из НБА и то се 1992. године десило Учествовао је на 28 Европских првенстава, 14 светских шампионата и 14 Олимпијских игара, као и на 12 конгреса ФИБА, што никада никоме није пошло за руком.
После три године у Звезди постаје тренер КК Железничар и уводи га у прву лигу. За репрезентацију Југославије играо је неколико година, био у екипи која је на првенству света у Буенос Ајресу 1950. године освојила шесто место. После Црвене звезде играо је још неколико сезона у КК Партизан, негде до завршетка студија ветерине. Упоредо са послом ветеринара био је и тренер ОКК Београда од кога је направио моћну кошаркашку династију послератних година.
За 13 сезона (од 1953. до 1966. године), Бора је са својим сарадницима направио буквално нови клуб који је тих година могао да парира надмоћној Олимпији из Љубљане. ОКК Београд (београдски „клонфери“), предвођен херојским стрелцем Радивојем Кораћем Жућком, освајао је три пута првенство државе у периоду када је ондашња репрезентација почела да доноси медаље са светских такмичења. Такође, играли су неколико пута у полуфиналу Купа шампиона (дањашњи фајнал фор Евролиге).
После „клонфера“ водио је италијанску Оранжсоду из Кантуа и постао први тренер странац који је освојио италијански шампионат. Тада је после једне утакмице, на којој је због високог нивоа стреса накупљеног годинама, колабирао, па је одлучио да напусти тренерски посао и посвети се раду у ФИБА где је био од 1958. као члан комисије за Европске купове, а од 1969. је стално запослен у светској кошаркашкој организацији.
После осам године рада у ФИБА и након одласка у пензију Виљема Џонса, Бора Станковић 1976. године постаје генерални секретар Светске кошаркашке федерације. На тој функцији је активно радио на развијању кошарке на свим мердијанима, учествовао и у раду техничке комисије када су се мењала правила.
У његовој ери која је трајала све до 2002. године кошарка је добила најзначајније промене. Уведена је линија за три поена,промењена је димензија терена, пређено је са полувремена на четвртине како би се приближили НБА кошарци.
Станковић је такође био заговорник идеје да на Олимпијским играма треба да играју професионалци из НБА и то се 1992. године десило.
Фото: Pixabay.com
Извор: Srbijadanas.com/ Telegraf.rs
