Сада смо на почетку треће недеље. Успели смо да скоро потпуно контролишемо епидемију.
У Грчкој је у току озбиљна епидемија, али пошто имају знатно виши индекс УВ зрачења од нас, очекујем да се тамо ситуација среди можда чак и мало раније него код нас, па верујем да ћемо ићи и на летовање
Постоје и неке добре вести у вези с пандемијом коронавируса. У Лођију, у предграђу Милана, у Италији, број нових случајева инфицираних стагнира, што би могло да значи да је епидемија на врхунцу и креће ка опадању.
У Кини је врхунац био средином фебруара, а од тада је прошле месец и по, па је епидемија у пролазу. Симулација математичког модела шведских и швајцарских научника указује да би мај, најкасније јун, могао да буде период проласка епидемије – каже др Бранимир Несторовић, дечји пулмолог и алерголог у Универзитетској дечјој клиници у Тиршовој, а одговарајући на питање да ли ће грађанима Србије пропасти летовања, посебно у Грчкој, у коју многи воле да одлазе.
– У Грчкој је у току озбиљна епидемија, са смртним случајевима и доста инфицираних. Али, с обзиром на то да је почела у исто време као и код нас, а да имају знатно виши индекс УВ зрачења, очекујем да се тамо ситуација среди у сличном периоду као и код нас, можда чак и мало раније. Наравно, прогнозе су незахвалне, јер има доста фактора које не можемо да контролишемо.
Да ли ће више температуре ваздуха током летње сезоне битно утицати на ширење короне?
Не температуре, већ индекс УВ зрачења. Ултравиолетни зраци убијају вирус, неки кажу да када је УВ индекс преко три, саме температуре имају релативно мали ефекат, али се види на примеру Аустралије да је ипак број инфицираних мањи него у другим земљама. Мада, Аустралија је ређе насељена, а доступна само авионом, па је контрола путника који улазе лакша, самим тим преношење епидемије је теже.
Када се очекује најјачи удар на Србију?
– Најјачи удар је увек у трећој и четвртој недељи епидемије. Сада смо на почетку треће недеље. Успели смо да скоро потпуно контролишемо епидемију. Наравно, све зависи од бројних фактора, а један од њих је долазак већег броја наши радника за Ускрс, од којих су вероватно многи болесни.
Хоћемо ли успети да избегнемо експлозију болести као што је то био случај у Италији и још неким државама?
– У епидемији грипа из 2009. имали смо преко 6.000 примљених у болнице и преко стотину смртних исхода. Тада је здравствени систем без припреме издржао тест. Сада је боље припремљен. Имали смо три недеље времена да се организујемо, верујем да нећемо имати великих проблема. Лекари су увек песимисти, па дају најцрње прогнозе. Ја спадам у оптимисте, а оптимизам може да помогне да без већих проблема пребродимо ову епидемију и дочекамо лето и одлазак на море, што се сада чини тако недостижно.
У највећој кинеској студији о оболевању деце утврђено је да је половина њих имала благе симптоме, док су бебе и одојчад до 12 месеци старости имали тежу клиничку слику.
– Деца испод 10 година у Кини нису имала смртност. Број оболелих испод 20 година је занемарљив у односу на укупан број оболелих, а број тешких облика болести јако мали у поређењу с другим групама. У Кини је смртност међу становништвом од 10 до 20 година старости око 0,2 одсто. У Италији је слично, иако је смртност двоструко већа него у Кини. У Великој Британији најмлађи пацијент који је умро имао је 45 година, али је боловао од тежег обољења мишића и нерава. Вероватно да деца која се разболе имају неке скривене факторе ризика које не познајемо јер је број оболелих мали. У сваком случају, број деце која би захтевала интензивну негу и механичку вентилацију је такав да не може угрозити функционисање здравственог система.
Можете ли да процените број оболелих током ове наше епидемије?
– Процене су незахвалне, јер ако вирус уђе у фазу пораста броја случајева, како смо видели у другим земљама, број оболелих расте и двоструко у само једном дану. Број од 5.000 односи се на нашу процену броја пацијената који ће захтевати да буду примљени у болнице, а од тога један део би захтевао механичку вентилацију, то јест респираторе. То је најгори сценарио, који се вероватно неће остварити.
Малишани и заштита СВЕЖ ВАЗДУХ И ВОЋЕ
Како да заштитимо децу?
– Мере заштите су као и код одраслих, прање руку, избегавање боравка у затвореном где је доста људи, шетња на свежем ваздуху, доста воћа и поврћа, суплементи цинка и црне зове или ароније.
Извор: Курир.рс
